ZNAČAJNE PROMENE U SRPSKIM ŠKOLAMA OD NAREDNE GODINE: Moguće uvođenje ZABRANE koja se đacima neće DOPASTI

Obrazovanje je proteklih godina, zbog pandemije korona virusa, prošlo kroz izuzetno turbulentan period, ali nas i naredne godine očekuju značajne promene na svim nivoima.

Skoro dve godine đaci i studenti su čas išli regularno u škole i na fakultete, čas su bili na onlajn nastavi, uvođeni su vanredni raspusti, regularni su produžavani, pa je školska godina trajala do kraja juna. Od proletos su stvari skoro potpuno normalizovane, ali se zato već za narednu godinu najavljuju nove promene.

Neke promene su već usvojene i samo se čeka njihova realizacija, dok se o drugima još razmišlja i tek predstoji diskusija pre nego što budu ozvaničene. Zato, krenimo redom.

Mala matura

Sadašnji osmaci će biti prva generacija koja će polagati malu maturu po novom sistemu. Naime, pored testova iz srpskog/maternjeg jezika i matematike, umesto kombinovanog testa koji je do sada obuhvatao pitanja iz pet predmeta (fizika, hemija, biologija, geografija i istorija), đaci će birati samo jedan od njih.

Učenici do kraja decembra imaju rok da izaberu koji će treći predmet polagati na maloj maturi, a onda 30-31. januara imati mogućnost da eventualno izvrše promenu.

Na maloj maturi će biti promenjen i sistem bodovanja. I dalje će đaci moći da prenesu maksimalnih 60 bodova iz osnovne škole, dok će na testovima moći da zarade još 40. Do sada su srpski i matematika nosili maksimalno po 13, a kombinovani 14 bodova, a po novom će prva dva testa biti “teška” po 14 poena, a izabrani treći test “samo” 12.

Na probi male mature najviše đaka, njih 35 odsto, izabralo je biologiju, 27 odsto geografiju, 19 odsto istoriju, 11 odsto hemiju i samo osam odsto fiziku.

Velika matura

Projekat državne ili velike mature startovao je još 2006. godine, ali je njeno uvođenje više puta odlagano, poslednji put zbog pandemije korone. Ona je zamišljena kao zamena za sadašnje završne ispite koji postoje u srednjim školama, kojima bi se, naime, dao mnogo veći značaj i oni bi zamenili prijemne ispite na fakultetima.

- Državna matura je strateški interes i nema razloga da se ostvarenje ovog projekta opet odlaže. Početak sprovođenja je u srednjim školama predviđen u školskoj 2023/24. godini, a za upis na visoko obrazovanje u školskoj 2024/25. godini - naveo je nedavno ministar prosvete Branko Ružić i dodao “da je srednjoškolski sistem spreman za uvođenje državne mature, a da bi akademska zajednica trebalo da gradi i razvija poverenje u obrazovni sistem na nivou srednjeg obrazovanja”.

Međutim, problem je što se univerziteti ne slažu sa ovom odlukom, te da ona ne može biti zamena za prijemne ispite. Senat Beogradskog univerziteta je predložio svojevrstan prelazni period od tri, četiri godine kada bi se uz državnu maturu sprovodili i prijemni ispiti za upis na fakultete.

Dekani su stava da se u prelaznom periodu prati situacija i poredi uspeh kandidata na državnoj maturi sa uspehom na prijemnom ispitu i tako proveri da li se pravi adekvatna selekcija. Ministar prosvete Branko Ružić, međutim, protivi se stvaranju paralelnog sistema.

Modifikovani udžbenici

Od naredne školske godine đaci osmog razreda više neće imati prilike da u udžbenicima pročitaju pojedine činjenice o seksualnosti, rodu i polu, poput toga da je homoseksualnost primećena i kod drugih vrsta, ili da istopolne brakove u nekim zemljama prihvataju bez predrasuda.

Kako je preneo BBC na srpskom, još se razmatra da li će iz udžbenika biti uklonjen i rodno osetljiv jezik, što bi značilo brisanje naziva zanimanja u ženskom rodu - na primer, reči nastavnica.

Do kraja oktobra, lekcije je moralo da izmeni sedam izdavača - Zavod za udžbenike, Vulkan izdavaštvo, Gerundijum, Novi Logos, Klet, Data Status i Eduka. Ipak, aktuelne knjige će se koristiti do kraja ove školske godine, a od septembra 2023. će biti zamenjene novim, ispravljenim i dopunjenim izdanjima.

Podsetimo, početkom septembra Ministarstvo prosvete je tražilo stručno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) o sadržaju udžbenika biologije za osmi razred. Na osnovu mišljenja NPS, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je sredinom oktobra obavezao sedam izdavača da koriguju sadržaj lekcija.

Mere protiv nasilja

Poslednjih nedelja, pa čak i meseci, učestali su incidenti po školama u kojoj su na meti bili nastavnici, ali i đaci, a bila je i čitava serija pokušaja samoubistava, zbog čega je Ministarstvo prosvete najavilo nove mere.

Podsetimo, nekoliko učenika je ozbiljno povređeno u vršnjačkom naselju, a učestali su i incidenti u kojima su maltretirani nastavnici, pa još i snimani mobilnim telefonima.

Kao neke od promena najavljeno je povećanje broja svih stručnih saradnika, poput psihologa, ali i predlog da ocena iz vladanja počne da ulazi u prosek od petog razreda osnovne škole i da učenici budu ocenjivani za vladanje kao i za sve druge predmete.

Drugi predlog je da se povećaju kazne za roditelje učenika koji naprave neki od prekršaja, ali i da se one još striktnije primenjuju. One trenutno iznose od 30.000 do 100.000 dinara.

- Moramo da zaštitimo profesore i nastavnike. Treba staloženo, ali efetkno krenuti u rešavanje ovih problema - rekao je ministar Ružić.

Zabrana mobilnih telefona

Nakon serije incidenata u kojima su đaci snimali mobilnim telefonima dešavanja na času, ponovo je aktuelizovana ideja o njihovoj zabrani.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola, član je grupe za izradu protokola o zaštiti nastavnika, kaže za „Blic“, da zabranu mobilnih telefona smatra jedna od mera koja će zaštiti i nastavnike, i da će učenici više učiti i obraćati pažnju na nastavni plan i program.

Neke škole su već uvele zabranu korišćenja mobilnih telefona; poput OŠ „Kizur Ištvan“ u Subotici. Da ne bi remetili održavanje nastave, snimali vršnjake i nastavnike, koristili društvene mreže, telefonirali, učenici uređaje moraju dvwa odlože tokom časa.

- Bilo je pokušaja da predaju jedan, a kod sebe imaju drugi mobilni telefon. Kada se to primeti telefon se oduzima i poziva se roditelj. Mora sve strogo da se sprovodi - rekao je direktor škole Dejan Anđelović.

Da bi ova mera mogla da bude uvedena u sve škole potvrdili su i iz Ministarstva prosvete.

Školski kalendar

Školski kalendar u prvoj polovini 2023. će se značajno razlikovati od prethodne godine. Srednjoškolci će za razliku od osnovaca ove zime imati samo dve nedelje raspusta, od 31. decembra do 16. januara kada će se ponovo vratiti u školske klupe (zimski raspust je iz jednog, a ne dva dela). Ipak, za razliku od lane, prolećni raspust biće identičan za osnovce i za srednjoškolce, od 8. do 18. aprila.

Ove školske godine biće pomereni i termini male mature, pa će umesto poslednjih dana juna, na programu biti 21, 22. i 23. tog meseca.

Probni završi ispit za osmake iduće godine održaće se u petak 24. i subotu 25. marta. Svečana dodela đačkih knjižica i svedočanstava, i u 2023. godini biće tradicionalno na Vidovdan 28. juna i to za učenike svih osam razreda osnovnih škola.

Detaljan raspored

24. 12. - 15. 1. Zimski raspust u Vojvodini

31. 12. - 22. 1. Zimski raspust za osnovce

31. 12. - 15. 1. Zimski raspust za srednjoškolce

15-16. 2. Neradno, Dan državnosti

24-25. 3. Proba male mature za osmake

8-18. 4. Prolećni raspust za osnovce i srednjoškolce

29. 4. - 2. 5. Prvomajski praznici

23. 5. Kraj školske godine za maturante gimnazija

30. 5. Kraj školske godine za đake četvrtog razreda stručnih škola

31. 5. - 2. 6. Proba velike mature

6. 6. Kraj školske godine za đake osmog razreda

20. 6. Kraj školske godine za ostale osnovce i srednjoškolce

21-23. 6. Mala matura za osmake

(Espreso/Blic)