JAKE REČI VLADIKE GRIGORIJA O NAJVEĆOJ SRPSKOJ SLAVI: Ispričao je priču o Svetom Nikoli koju MALO KO ZNA! (FOTO)

Episkop diseldorfski i cele Nemačke, vladika Grigorije, jedan je od retkih koji vernicima pristupa na savremen način i obraća im se putem društvenih mreža, gde najveći broj ljudi može da ga čuje, posebno među mladima kojima je internet osnovno sredstvo informisanja, ali i usvajanja novih znanja.

Vladika neretko odgovara na brojne nedoumice i važna pitanja kada je reč o navikama, praksi i običajima vezanim za pravoslavlje. Takođe, često podeli zanimljive priče iz svog života ili iz žitija svetaca.

U skladu sa današnjim praznikom Svetim Nikolom, vladika je pre godinu dana podelio interesantnu priču iz života ovog sveca.

"Ovih dana, pogotovo na Zapadu, vidimo drevni običaj darivanja bližnjih i prijatelja, nerijetko na pomalo tajanstven način, ostavljanjem poklona u čarapi. Da se podsjetimo kako je taj običaj nastao. Prema predanju i žitiju Svetog Nikole, svetitelj je prolazio pored jednog siromašnog doma u kojem su tri sestre s tugom u glasu razgovarale o tome kako ne mogu da se udaju, jer nemaju miraz. Sveti Nikola je krišom u njihovu kuću odnio zlato i sakrio ga u jednoj čarapi kako bi mogao da ga pronađe otac djevojaka i tako osigura miraz svojim kćerima.

Ovo dobročinstvo nikada nije zaboravljeno. Ono i danas treba da nas podsjeća na to da je ljepše i plemenitije darivati negoli primati poklone.

Srećna krsna slava svima koji danas proslavljaju ovog čudesnog svetitelja, zaštitnika i dobročinitelja!", napisao je vladika Grigorije na svom Instagram nalogu.

Podsetimo, pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, najčešću slavu u Srbiji. Nikoljdan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti...

Čudotvorac, zaštitnik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih srpskih svetaca. Smatra se da pola Srba slavi Nikoljdan dok ona druga polovina ide na slavu, koja je uvek u vreme posta.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije. Bio je jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili.

Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč "niki" znači pobeda, a "laos" znači narod, vernici.

Nikolaj se duhovnom životu naučio kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se Nikola zamonašio. Po upokojenju roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela.

Nakon toga Sveti Nikola je izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu, obilazio gradove i sela. Zato je Svetog Nikolaja Čudotvorca narod još za života proglasio svetiteljem.

Kakve veze imaju Sveti Nikola i Deda Mraz?

Prvi zapisi o episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, Svetom Nikoli, potiču iz četvrtog veka nove ere. Od ovog sveštenog lica, poznatog po humanosti, nastale su mnoge legende i priče o današnjem Deda Mrazu.

Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije. Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja.

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje traba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova, piše Telegraf.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.

(Espreso)