"JA SAM SRBIN, A ONA HRVATICA": Tužna ispovest o velikoj, ali NESUĐENOJ LJUBAVI čita se sa KNEDLOM U GRLU!

Ljudi često koriste internet da ispričaju svoju tužnu životnu priču, te neretko ispod balada na Jutjubu možemo u komentarima pronaći najpotresnije ljudske priče.

Upravo jedna takva priča ovih dana se šeruje društvenim mrežama. Nju je ispod jedne od najlepših balada "Prljavog kazališta" ostavio neimenovani stariji muškarac.

On je u nekoliko redova opisao kako je ostao bez najveće ljubavi u životu.

Njegov komentar prenosimo u celosti:

"Nekim ljudima jednostavno nije suđeno da budu zajedno. 1989. upoznam je u Staroj Taklci, krenemo zajedno, mladi, ludi, sretni. Trajalo je godinu dana i zbog gluposti prekinemo. Igrom slučaja strenemo se nakon par meseci ponovo... i, ponovo zajedno. Tad sam shvatio koliko sam je ustvari voleo. Međutim, dođe 1991., loše vreme... Ja Srbin, ona Hrvatica, ostanem bez posla u Zagrebu, potom i bez stana i vratim se u Slavoniju. Bilo mi je tek 22 godine. Ubrzo zatim odem i za Nemačku. Svaki dan sam mislio samo na nju...", započinje muškarac svoju tužnu ispovest i dodaje da mu se uskoro javila prijateljica da mu kaže da je i njegova ljubljena došla u isti grad u Nemačkoj i tad mu da njen broj telefona.

"Naravno da sam je opet potražio i niko sretniji od nas. Nacionalizam nas nije mogao rastaviti. Jednom sedimo u tom gradu na terasi jednog kafića, prilazi nam vračara i reče: "Vi se mnogo volite, ali nećete ostati skupa, ali ne zato što niste iste vere, već zato što vam nije suđeno". I ne bi dugo, tetka kod koje je bila smeštena posvađa se sa svojim mužem i ona je morala da se vrati u Zagreb", objašnjava i dodaje da su tada, 1992. godine, izgubili svaki kontakt.

"Godine su prolazile, a ja sam često mislio na nju. Nadao se da ću je opet sresti, ali ništa. U međuvremenu sam se oženio i imam decu. Volim moju ženu i porodicu. Posle rata sam stalno išao u Zagreb i često njenom ulicom prolazio, gde je nekad živela, ali na ulazu je neko drugo ime. Napokon, 2014. godine preko poznanstva dođem do njene adrese, broja telefona i javim joj se. nađemo se ponovo u jednom bircu u Zagrebu da se ispričamo. Ne znam da li je taj susret više boleo ili veselio", priseća se dana susreta i u samo jednoj rečenici objašnjava kako se život poigrao sa njima.

"Svadbe su nam bile iste godine i meseca, a samo sedam dana razlike. Ona ima dvoje dece, kao i ja! Ostali smo zajedno u priči nekoliko sati i razišli se. Javio sam joj se posle toga još par puta i više nisam imao snage da nam nanosim bol. Oboje smo srećni, svako sa svojom porodicom i ne želimo da rušimo ono što imamo. Međutim, i danas je volim kao i pre 25 godina, ali kako vračara reče... NIJE NAM SUĐENO", završio je svoju potresnu ispovest.

Njegov komentar na pesmu koji je postavljen pre nekoliko godina, a neko je neko primetio i podelio na društvenim mrežama... Od tada se stihijski širi Fejsbukom i evocira uspomene mnogih koji su imali neku "nesuđenu ljubav".

(Espreso / Alo)