SPC I VERNICI DANAS SLAVE SVETOG ALIMPIJA:Veruje se da ako uradite JEDNU STVAR provešćete narednu godinu u ZDRAVLJU

Rođen je oko 522. godine u Hadrijanopolju u maloazijskoj oblasti Paflagoniji. Najpre kao ekonom, a potom kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora, koji ga je prihvatio nakon očeve smrti. Iako je bio voljen od svih, uvek je težio usamljeničkom načinu života.

Prvo je pobegao na istok u grad Evhait, ali su ga odatle vratili Teodor i ljudi iz njegovog kraja. Pošto je želja da živi usamljenički preovladala, povukao se na jedno grčko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog verovanja u demonska priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), prethodno uklonivši paganske simbole i postavivši krst.

Stajao 53 godine

Na stubu je na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je nazvan stolpnikom i ostao je dosledan uprkos iskušenjima i podsmehu ljudi. Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceliteljskih moći u koje se verovalo. Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena velikomučenici Efimiji, koja mu se navodno javila u snu, a potom su podignuta i dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra Marija, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Ustanovio je tipike, odnosno manastirske propise prema kojima su se vladali monasi u oba manastira. Na primer, monahinjama je bilo zabranjeno da se pojavljuju pred muškarcima.

Četrnaest godina pred smrt, Alimpiju su obolele noge, tako da više nije mogao da stoji. Po predanju, Alimpije je živeo 118 godina i preminuo je 640. godine u vreme vizantijskog cara Iraklija (610-641).

Verovanja

Prema starijim verovanjima, ovaj svetitelj spasao je narod od kuge i mnogih drugih bolesti. Takođe, danas bi trebalo otići u rano ujutru u crkvu, kako bismo bili zdravi tokom naredne godine. Sveti Alimpije Stolpnik smatra se i zaštitnikom stoke, pa se u narodu veruje da je na njegov dan nikako ne treba uprezati.

Danas ne valja jesti kravlje meso, a u istočnim krajevima Srbije praktikuju da ne iznose teletinu, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir.

Prepodobni Alimpije Stolpnik u mnogim porodicama slavi se kao krsna slava.

Molitva

Oče Sveti, Lekaru duša i tela, Koji si poslao Jedinorodnog Sina Svog, Gospoda Boga, Spasitelja našeg Isusa Hrista, Koji isceljuje svaku bolest i izbavlja od smrti, izleči i mene od svih mojih duševnih i telesnih nemoći, i oživotvori me blagodaću Hrista Tvog, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnođeve Marije, Silom Časnog i Životvornog Krsta, posredništvom Časnih nebeskih Sila bestelesnih, Časnog, slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana, Svetih slavnih i dobropobednih mučenika, prepodobnih i bogonosnih Otaca naših, Svetih iscelitelja, besrebrenika Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Samsona i Diomida, Fotija i Anikite, Talaleja i Trifuna, Svetih i pravednih Bogootaca Joakima i Ane, i svih svetih. Jer si Ti Izvor isceljenja, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom i Jednosušt.

(Espreso / Magazin Novosti)