JEVREJI REAGOVALI POSLE ODLUKE SUDA U SLUČAJU NEDIĆ: Postupak rehabilitacije je pokušaj jedne političke opcije!

Viši sud u Beogradu odbio je juče zahtev Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Beograda da učestvuje u postupku rehabilitacije srpskog premijera za vremeokupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića u svojstvu umešača. Rešenjem od 27. januara, na koje postoji pravo žalbe Apelacionom sudu, Viši sud je ukazao da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak, odnosno u njemu nema spora između dve strane. Donoseći ovakvu odluku, sud je, citirao odredbe Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o paničnom postupku i ukazao da postupak rehabilitacije kao vanparnični postupak nije dvostranački postavljen (nepostojanje spora) što je nužan preduslov za učešće umešača u postupku, rekla je portparol suda Bojana Stanković. Shodno tome, kako je dodala, sud odlučio da Savez jevrejskih opština Srbije I Jevrejska opština Beograda ne mogu učestvovati u ovom postupku u svojstvu umešača jer ne postoji stranka protivnik predlagača kojoj bi oni mogli da se pridruže.

Ovim povodom kontaktirali smo Savez jevrejskih opština Srbije, a odgovor predsednika JOS vam prenosimo u celosti:

"Pred Višim sudom u Beogradu u toku je vanparnični postupak, po predlogu Srpske liberalne stranke, Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i nekoliko članova porodice, za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika Vlade narodnog spasa ( 1941. - 1945. ).

Milan Nedić, posle takozvanog apela 100 uglednih građana, uz podršku okupacione vlasti, 29. avgusta 1941., umesto Komesarske uprave koju je vodio Aćimović, dobrovoljno prihvata da bude na čelu takozvane Vlade narodnog spasa kao njen predsednik. U tom svojstvu je bio na čelu kolaboracionog aparata koji se sastojao od ministarstava i službi ( sudovi, policija, Srpska državna straža, Srpski dobrovoljački korpus ), a vladao putem uredbi u saradnji i sa odobrenjem okupatora, ali i samostalno. Kolaboracionistička vlast je u tesnoj saradnji pomagla i izvršila niz zlodela prema Srbima, pripadnicima i simpatizerima pokreta protivnika okupatora, Jevrejima i Romima.

Ministri u Vladi narodnog spasa su, njih petorica, streljani krajem novembra 1944., kao od 105 streljanih lica, a trojica osuđena na dugogodišnje robije, jedan je poginuo u borbama na Zelengori 1945., jedan poginuo u saobraćajnom udesu, a većina vraćena iz Austrije kada im je suđeno jula 1945. i tada na smrt streljanjem osuđena šestorica, a na vremenske kazne dvojica dok je dvojici uspeo beg. Sam Milan Nedić je po zvaničnoj verziji izvršio samoubistvo 4. februara 1945., za što postoji sumnja, ali ne i dokazi koji bi tu sumnju potkrepili.

Milan Nedić, dakle, nije privatno lice, ničim zasluženo proglašeno kolaboracionistom. Rehabilitacijom predsednika Vlade narodnog spasa rehabilitovao bi se ukupan rad te Vlade i ideološke podloge njenog delovanja (o čemu svedoče istupi samog Nedića i njegovih saradnka i propaganda kontrolisanih medija tog vremena).

Zainteresovanost partija i nedržavnih organizacija jasne političke orjentacije očigledno govore da je postupak rehabilitacije pokušaj jedne političke opcije, a ne, kako se to nastoji prikazati, pitanje pokrenuto radi mogućnost restitucije imovine. "

Bonus video:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jelena MIlić

(Espreso.co.rs)