I ZARAŽENI MOGU RAZMIŠLJATI O POTOMSTVU, OD 2005. ROĐENO 40 BEBA: Borba protiv HIV-a u Srbiji dobila je novi oblik!

Prvi decembar obeležava se kao Svetski dan borbe protiv HIV-a. Obeležava se nizom manifestacija širom sveta. Tim povodom održana je i konferencija "Izjednačimo" na kojoj su predstavnici institucija naše zemlje govorili o značaju rada na kontinuiranoj i održivoj prevenciji, lečenju, terapiji i PrEP, kao i o značaju jednakosti u borbi protiv HIV-a.

Zvanične podatke Instituta za javno zdravlje Srbije na konferenciji je istakla prim. dr Danijela Simić.

U Srbiji, u periodu januar–novembar dijagnostikovane su i prijavljene 152 osobe inficirane HIV-om. To je za četvrtinu više dijagnostifikovanih osoba nego u istom periodu lane, kada ih je bilo 120. Među prijavljenim dijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar ove godine bilo 18 puta više muškaraca u odnosu na žene.

Od 1985. zaključno sa 27. novembrom 2022, u Srbiji registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a.

1.192 osobe inficirane HIV-om umrle od AIDS-a, a da je još 144 osoba inficirane HIV-om umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.

Razgovarali smo sa doktorkom Simić o prevenciji zaražavanja HIV virusom, na koji način se prenosi, kao i o reproduktivnom zdravlju koje je mnogima najvažnija stvar.

U kojim slučajevima zaraženi ne mogu da prenesu infekciju na druge?

- Znajući puteve prenosa, ukoliko ne praktikuju rizično ponašanje, pre svega nezaštićene seksualne odnose, razmenjivanje pribora za drogiranje koji nikako ne bi trebalo deliti. Kada govorimo o prenosu sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, važno je da napomenemo važnost testiranja trudnica na HIV i ukoliko su pozitivne ili od ranije znaju da su zaražene da budu na terapiji i da ispoštuju protokol za prevenciju HIV infekcije, odnosno prenosa sa mame na bebu.

Da li osobe sa HIV-om mogu razmišljati o potomstvu?

- To je nešto što je apsolutno moguće, 40 beba u našoj zemlji je od 2005. godine rođeno od strane mama koje su bile HIV pozitivne, ali su bile na pomenutom protokolu. Najvažnije je da piju terapiju na propisan način i imaju detetaktibilnu diremiju, odnosno imaju redukovano razmnožavanje virusa u organizmu. To znači da ni osobe koje su HIV pozitivne, a na terapiji su, ne mogu preneti HIV na druge osobe. Zato toliko potenciramo prevenciju, lepo je da se bezbedno ponašamo. Svi smo odgovorni prema svom zdravlju, ali i prema drugima. To je jednako da se testiramo na HIV makar jednom u životu, ako prepoznajemo rizike da se testiramo i više puta. Jako je bitno da se infekcija HIV-a što pre otkrije zbog mogućnosti lečenja i sprečavanja prenosa na druge osobe.

Kako prepoznati simptome infekcije, posle koliko vremena se oni javljaju kod osobe pozitivne na HIV?

- Baš zbog toga jeste teška ova borba, zato apelujemo na sve da ne čekaju da se pojave znaci i simptomi jer je ovo dugotrajna infekcija koja dugi niz godina kod inficirane osobe neće davati nikakve znake i simptome. Polovina svih osoba koje imaju dijagnostikovanu HIV infekciju u ovoj godini i prethodnih godina nije imala ni jedan znak i simptom, ali trećina do četvrtina njih koji su imali simptome su bili u stanju uznapredovane HIV infekcije. Znači značajno narušen imunološki sistem, to je poslednji trenutak da se uključe na terapiju i lečenje dabi se sprečilo oboljevanje i umiranje od AIDS-a.

Koliko godina ima najmlađa osoba zarađena HIV infekcijom?

- Mlađi ljudi imaju veću svest i možda nisu opterećeni nekim drugim situacijama, ali pozivamo i druge građane koji su prepoznali rizik u bližoj ili daljoj prošlosti da dođu da se testiraju. Ove godine najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana HIV infekcija ima 22 godine, a najstarija 70 godina.

Šta predstavlja period "prozora"?

- Kada HIV uđe u organizam neke osobe, ta osoba je inficirana, a da to i ne zna. Virus se jako brzo umnožava, to su milioni kopija virusa u mililitru krvi, ta osoba je jako infektivna, nema ni jedan znak i simptom. Tek negde oko 20 do 40% osoba koje su inficirane će razviti neki akutni, anti-virusni sindrom koji se manifestuje simptomima sličnim gripu, temperatura, uvećane limfne žlezde, nekada može da se javi neka ospa i najviše liči na infektivnu mononukleozu. Osobe koje imaju taj sindrom, apsolutno treba da se testiraju na HIV. Veliki udeo je onih koji neće imati ni jedan znak znak i simptom, virus će se malo primiriti, imunološki sistem će se boriti sa virusom i onda u zavisnosti od imunološkog statusa svake osobe taj virus će biti pod nekom kontrolom (osobe koje ne znaju da su inficirane), može biti od godinu do sedam godina u proseku. Ima i onih koji 20 godina ne razvijaju znake i simptome, ali virus narušava imunološki sistem i neminovno je da osoba koja ima HIV infekciju u nekom trenutku razvije klinički AIDS i ako je to jako kasno, može umreti, nažalost i to je registrovano u našoj zemlji. Važno je znati da je to nešto što apsolutno možemo da preveniramo.

Da li postoji neka povezanost između majmunskih boginja i HIV infekcije?

- Nema nikakve. Uzročnik je potpuno drugačiji, ali način prenosa seksualnim sekretima , za šta još uvek ne postoje naučni dokazi, ima. Obzirom da se taj virus kod osoba obolelih od HIV-a nalazi u ranicama, krasticama i lezijama na koži, a kod osoba obolelih majmunskim boginjama nalazi se u genitalnom predelu. Direktan kontakt, kože na kožu , sluzokože na kožu, odnosno kontakt sa lezijama osobe koja je inficirana dovodi do infekcije. Zato nije čudno i u nekoj meri je razumljivo bilo da osobe koje imaju rizično seksualno ponašanje, što je do sada bila populacija muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima u svetu, Evropi i u našoj zemlji su bili više izloženi virusu. Kako nema dokaza da li se prenosi seksualnim kontaktom ili ne, za osobe koje su bolovale od majmunskih boginja je preporuka da 12 nedelja nakon izlečenjai potpune sanacija koriste kondom, zato što još uvek postoje neke nepoznanice, nema dovoljnoi dokaza. Sudeći po podacima iz Evrope i sveta značajno je redukovan broj obolelih od majmunskih boginja, što govori samo u prilog tome da je možda promenjeno ponašanje, ali i da nema izvora infekcije. Ali još uvek nije završeno, još uvek je javno zdrvstvena pretnja i o tome treba razmišljati. U našoj zemlji imamo mogućnost da udruženim naporima eliminišemo HIV kao javno zdravstveni problem do 2030. godine. i na tome ćemo raditi.

Goran Radisavljević, direktor TOC-a naglasio je koliko je diskriminacija prisutna u našem društvu kada su osobe obolele od HIV-a u pitanju.

Da li u Srbiji još uvek vlada mišljenje "neće mene HIV"?

- Donekle da. Svest se promenila, ali bih voleo da u našem sistemu postoji seksualno reproduktivno zdravlje kao predmet u osnovnim i srednjim školama. Ako bi to postojalo kao obavezan predmet, daleko bi imali širu sliku o tome šta su seksualno prenosive infekcije. Nemamo problem samo sa HIV-om, veliki su problem ostale bakterijske i virusne infekcije. Ni broj zaraženih HIV infekcijom nije zanemarljiv, po nekim procenama Svetske zdravstvene organizacije trenutno u Srbiji ima negde oko 500 onih koji ni ne znaju da su pozitivni na HIV. Najvažnije je na vreme odrediti status, početi sa adekvatnim terapijama koje mogu pomoći da te osobe dožive duboku starost. Sa redovnim kontrolama, ta osoba ne može da zarazi sledeću osobu.

Koliko je važna psihološka podrška?

- Psihološka podrška i pružanje socio-psihološke podrške je veoma bitno, zato je promovišemo kao dobrovoljno poverljivu i savetodavno testiranje . Da ne ide samo da neko kupi test u apotecii da uradi test, jer on može biti lažno pozitivan tada može doći do velikih problema. Pogotovo u stigmi Srbije, dlazi do diskriminacije osobe koja je HIV pozitivna, koja misli ili su targetirane kao HIV pozitivne, a nemaju nikakvih veza sa HIV-om, kao što je slučaj u Zaječaru. Jako je bitno mentalno zdravlje, to je ono što je između ostalog i cilj naše organizacije civilnog društva. Jako je bitno da naglasimo da organizacije civilnog društva ne mogu da pružaju zdravstvene usluge, mogu da pružaju podršku zdravstvenom sistemu tako što ćemo biti spona između osoba koje su u riziku, pripadaju ključnim populacijama ili su diskriminisani ustanovama i institucijama.

Sa kojim problemima se najčešće suočavaju osobe koje su pozitivne na HIV?

- Svega je bilo u prošlosti, to se menja u zavisnosti od sredine, ali još uvek postoji ta stigma da je neko "taj", ne može da izađe na ulicu. Poznati smo kao narod koji sve zna najbolje i da možemo lažno da osudimo. Stigma i diskriminacija problem su na svetskom nivou, ali moramo da edukujemo ljude, sa HIV-om se danas živi, HIV je tu, apsolutno je rrealnost ali moramo da dođemo do toga da je iskorenimo i smanjimo nejednakost, zaključio je direktor TOC-a za Espreso.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja, prof. dr Ferenc Vicko rekao je da važno smanjiti broj inficiranih, raditi na prevenciji i redukciji diskriminacije, ali i na unapređenju kvaliteta života svih koji žive sa HIV-om.

(Espreso)