NEMAMO POJMA KAKVU GREŠKU PRAVIMO SA OVIM SREDSTVOM: Masovno ga koristimo, pogledajte SAMO šta sve RADI!

Verovatno mislite da je antibakterijska tečnost za dezinfekciju dobra za vaše zdravlje. Čim na etiketi vidite da ne šteti ljudima, već da ubija 99,99 odsto bakterija, slučaj je rešen.

U nastavku teksta dajemo vam savete zašto bi trebalo da razmislite o prestanku korišćenja ovih tečnosti.

Oštećuju kožu

Sredstva za dezinfekciju uglavnom sadrže alkohol, za koji je poznato da ima efekat sušenja. Pošto alkohol povećava sposobnost apsorpcije kože, takođe omogućava hemikalijama da efikasnije prodiru u kožu. Neki antibakterijski gelovi sadrže glicerin, koji može da iritira kožu. Pored toga, sastojci kao što su acetat i glikol mogu dodatno oštetiti kožu.

Povećavaju otpornost bakterija

Iako otpornost može zvučati zastrašujuće, sigurno nije. Na primer: prekomerna upotreba antibiotika potencijalno može dovesti do razvoja bakterija koje su otporne na različite elemente. Drugim rečima, bakterije imaju sposobnost da evoluiraju kao i sve ostalo.

Sadrže opasne hemikalije

Kao što smo već naveli, sredstva za dezinfekciju uglavnom sadrže alkohol ili triklosan, ali postoje i druge hemikalije koje su uključene u proizvod. Većina mirisnih antibakterijskih tečnosti koristi neku vrstu konzervansa koji može produžiti rok trajanja proizvoda. Međutim, ovi konzervansi se reapsorbuju u kožu sa svakom upotrebom proizvoda. Mirisne antibakterijske tečnosti imaju više konzervansa.

Povećavaju apsorpciju hemikalija

Već smo pomenuli da antibakterijske tečnosti povećavaju apsorpciju kože. Pri tome koža postaje osetljiva na potencijalno štetne hemikalije. Jedna takva hemikalija se zove bisfenol A i može izazvati oštećenje endokrinog sistema. Studije su povezale bisfenol A sa rakom, srčanim oboljenjima, neplodnošću i dijabetesom.

Sapun i voda

Da biste oprali ruke, dezinfikovali ih i osećali se čisto, pridržavajte se saveta stručnjaka. Naime, većina stručnjaka preporučuje korišćenje sapuna i vode.

(Espreso / Krstarica)