MLADI STEFAN SPASAVA ŽIVOTE MILIONA LJUDI: Ovaj naučnik je najmlađi belgijski vitez i PONOS SRBIJE!

SKUPA GENIJALNOST Pitam Jovana da li je skupo imati genijalno dete. Smešak, kratka pauza, rečenica koja počinje sa: „Pa, hm...“ Jasno mi je. Podrška sa svih strana, pohvale, nagrade, prijemi u njegovu čast, izjave političara... Kroz glavu mi prolazi slika iz Gradske kuće u Novom Sadu. Gradonačelnik, sav važan, kaže: „Velja je slika Novog Sada i uzor kako mladi treba da rade.“

„Ponosan sam na činjenicu što danas u Gradskoj kući možemo da ugostimo našeg mladog sugrađanina, da mu pružimo podršku i zahvalimo se za ono što je uradio za sve nas. Grad vrednuje one najkvalitetnije i one koje su svoj život usmerili ne samo na ličnu već i na opštu korist i dobrobit“, ponosno je govorio Miloš Vučević na prijemu priređenom u čast mladog pronalazača. Stefan se ubrzo našao na još jednom prijemu gde mu je uručeno priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za najbolje inovacije i kreativnost, a početkom ove godine dobio je i Svetosavsku nagradu. Ništa ne govorim Jovanu, samo ga pitam: „Je li skupo?“ „Pa... Stefan je izuzetno skroman. Kad se vratio s takmičenja iz Južne Afrike, posle takvog uspeha, mi ga pitamo šta da mu kupimo, čime da ga častimo. Mislio sam neki dobar sat ili tome slično, a on kaže: „CD Red hot čili pepersa“, koji je u to vreme koštao nešto manje od 10 evra... Što se naučnih projekata tiče, to je, naravno, skupo. Domaća takmičenja obično finansira Fond za mlade talente, ali sve van toga moramo sami. Snalazimo se, dobija i nagrade, ali sve je to nedovoljno. Da je rođen negde u Holandiji, verovatno bi, odmah po dobijanju nagrade, sve išlo po automatizmu, a ovako, u Srbiji, to je malo teže. Nikad ni od koga ništa nisam tražio, ne umem to. Ne volim ni da se žalim. I sad mi je neprijatno da pričam na tu temu. Tako smo i njega vaspitali. Stefan nije ničiji stipendista.“ Zašli smo na nezgodan teren - finansije. Jovanu je neprijatno, ne želi nikoga da napada, usteže se, a moje potpitanje: „Šta je sa Stefanovim studijama u inostranstvu, je li dobio stipendiju?“ pritiska ga, kao kad zabodete ašov, a onda još nogom nalegnete na njega.

GAUDEAMUS IGITUR „Tri najbolja evropska fakulteta na kojima se izučava inženjerska fizika, što Stefan želi da upiše, nalaze se u Cirihu, Minhenu i Beču. Priprema se za Beč, naučio je nemački i sada je na nivou B2. Što se predznanja i sposobnosti tiče, može da studira gde god, ali što se tiče novca, to je gotovo nemoguće.

I da dobije stipendiju od tamošnjeg univerziteta, a to je posle prve godine studija, treba živeti tamo, platiti smeštaj, hraniti se. Razgovarali smo s našim studentima u Beču kako bismo čuli njihova iskustva. Najgori je početak, upis i prvi semestar. Mesečno troše oko 1.200 evra u najskromnijim uslovima - iznajmljuju zajednički stan, hrane se u kantini, štede, uglavnom nešto raduckaju... Da vam ne pričam da, na primer, za prijem na studije sada treba potvrda iz banke da na svom računu imaš 5.000 evra. Za nas je to misaona imenica. Naši studenti se dovijaju, pozajmljuju, pa šetaju taj depozit, na tih 5.000 izređa se i desetak studenata. U Cirihu, koji je prvi na listi najboljih, studije koštaju oko 2.500 evra mesečno.“ Sećam se kad se moje dete upisalo na fakultet, državni, na budžet, a ja nisam imala para da joj kupim patike od 1.000 dinara, da je častim. Boli! U novinama smo tada čitali kako se Anđela, mlađa ćerka srpskog biznismena Miodraga Kostića, koja živi i školuje se u Londonu, slika sa Paris Hilton. I to je bila vest?! Dok Jovan priča o sinu, ponovo mi je ta slika u glavi. Nemam ništa protiv tog deteta, možda je i ona uspešna u nekoj oblasti, ali sada pričamo o mladom genijalcu, talentovanom pronalazaču! I opet ne kažem ništa Jovanu. Slušam. „Znate, malo se osećam loše, ne mogu ništa posebno da uradim. Diplomirani sam tehnolog i više od dve decenije imam svoju firmu, 50 svojih proizvoda. U srećnija vremena sponzorisao sam ja i studente i đake. Devojčici koja je bila izuzetan muzički talenat i njenoj profesorki klavira platio sam put u Milano, što je njoj bila odskočna daska i uspela je. Ne pričam to da se hvalim, srećan sam što sam to tada mogao, ali sada za svoje dete ne mogu ništa. Čisto se naglas preispitujem. Žao mi je. Pokušaćemo sve, naravno. Evo, od spota koji je uradio imaće za prvi mesec...“