PRAVOSLAVNI NE VERUJU U VRAČARE: Čiste reči starca Pajsija odvratiće vas od posete đavoljim slugama

Odlomak iz knjige “Čuvajte dušu” (Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu)

Demonske, magijske radnje

– Starče, šta ste rekli učenicima koji su danas došli i ispričali vam kako su prizvali duha?

– Šta da im kažem? Prvo sam im dobro natrljao nos! To što su radili, to je odricanje od vere. Onog trenutka kada prizovu đavola i prihvate ga, odriču se Boga. Zato sam im rekao da pre svega moraju da se pokaju, da se iskreno ispovede i da pripaze na sledeće: da redovno odlaze u crkvu, da se pričešćuju uz blagoslov svog duhovnika, kako bi se očistili. Olakšavajuća okolnost je što su još deca i što su to učinili igrajući se. Da su odrasli, snašlo bi ih veliko zlo: đavo bi izvukao veliku korist od njih; ali i ovo će sada dobro da ih prodrma.

– Šta su to oni, u stvari, učinili?

– Učinili su ono što čine mnogi… Na jedan sto stave čašu vode i oko nje poređaju slova po azbučnom redu. Onda stave prst u vodu i prizivaju duha, odnosno đavola. Čaša se kreće u krug, zastaje pred pojedinim slovima i tako sastavlja reči. Ova deca su prizvala duha i kada je došao, upitali su ga: „Da li postoji Bog?“ „Ne postoji!“ Odgovorio im je. „Ko si ti?“, upitali su ga. „Satana!“, reče im. „Postoji li satana?“ „Postoji!“ Dakle, teške gluposti! Ne postoji Bog, a postoji satana! Kada su ga ponovo upitali da li postoji Bog, odgovorio im je: „Da, postoji.“ Jednom „da“, jednom „ne“ pa su se deca zbunila. Tako je ustrojio Bog da bi potražili pomoć. Jednu devojčicu iz tog društva čaša je udarila po glavi. Dopustio je Bog da je udari, kako bi i sva ostala deca došla k sebi. Kada hoće da učine nešto rđavo nekoj osobi, mnogi se danas obraćaju magovima koji koriste lutku od voska, odnosno vudu lutku. Magovi su od toga napravili igru, ili hobi.

– Šta oni rade, Starče?

– Naprave lutku od voska i kada neko od njih zatraži da naškode, na primer, očima njegovog neprijatelja, probodu iglom oči voštane lutke, izgovarajući.ime onoga kome žele da naškode i izvodeći kojekakve magijske radnje. I zaista, tu osobu, ako živi grešnim životom i ne ispoveda se, demonska sila. pogađa u oči. Hoće oči da mu ispadnu od bolova! Ode kod lekara, ali lekari ne mogu ništa da otkriju.

Da, a medijumi tek kakvo zlo čine! Nije dovoljno što uzimaju novac od ljudi, nego i porodice razaraju. Ode, na primer, neko kod medijuma i ispriča mu problem koji ga muči. „Pazi“, kaže mu on, „jedna tvoja rođaka, koja je tako malo crnokosa i tako malo viša, i tako dalje, bacila je na tebe čini.“ Taj jadnik traži ne bi li otkrio koja od njegovih rođaka ima takve fizičke osobine. Svakako će naći neku koja bar donekle odgovara tako neodređenom opisu. „Aha, ona mi je“, kaže čovek, „sigurno bacila čini“ i počne da mrzi tu osobu. A ona, jadnica, o tome nema pojma – možda mu je čak i neko dobro učinila a on počne da je mrzi toliko da neće ni da je vidi! Ode ponovo kod medijuma, a on mu kaže: „Sada treba da te oslobodim čini. Za to treba nešto da mi platiš.“ „E, pa kad je već otkrio ko mi je bacio čini“, kaže čovek, „treba i da mu se odužim!“ I počne da mu daje novac…

Vidiš li šta čini đavo? Unosi sablazan među ljude. Sa druge strane, dobar čovek, čak i kad bi saznao nešto određeno za nekoga, nikada ne bi rekao: „Taj i taj ti želi zlo“, nego bi se potrudio da mu pomogne. „Pazi“ rekao bi mu, „nemoj da se prepuštaš pomislima. Ispovedi se i ne boj se.“ I tako bi pomogao ijednom i drugom. Jer se i onaj ko je naneo zlo drugome kaje kada vidi da se taj prema njemu odnosi sa mnogo blagonaklonosti.

(Espreso / Opanak / Svetosavlje)