SRPKINJE, OVO DRVO NE SMETE DA DODIRUJETE: Veruje se da izaziva NEPLODNOST!

Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od značaja to da se mnogo toga sačuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega Badnjak i Zapis.

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje. Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima. Od mirisa belog luka beže zmije.

Zbog dekorativnog izgleda, božikovina se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okućnicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi – crvene bobice, koji mogu u proleće da prevare decu. Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom „zelenika” i veoma je dugovečno.

Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod. Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.

Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana. Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro.

Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke. Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.

Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nići iz groba. Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vračaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i čokoti iz vinograda.

Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti. Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.

Srbi, a i još neki narodi, verovali su da detelina sa četiri lista donosi sreću onome ko je nađe. Detelina sa dva lista takođe ima magičnu moć i pomaže da se nađe zakopano blago. Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od čega.

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen. Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu. Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.

Ivanjsko cveće je prema hrišćanskoj mitologiji posvećeno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cveća i drugog livadskog cveća se na Ivanjdan (7. jul) pletu venčići i stavljaju na ulazna vrata od kuće ili pod jastuk za miran san.

Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.

Šumski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvučni instrument bile sastavni deo života i tradicije kod Srba. Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.

Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi. Kad pod jasenom voda izvire, to je sreća za taj kraj. Karanfil je cvet ljubavi.Na Božić se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.

Srbi se o Đurđevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se neće razboljevati.

Krin je držao u ruci Arhangel Gavrilo kad je javio Devi Mariji da će začeti Isusa, pa se zato zove Bogorodičin cvet. Krin se sadi po baštama na Cveti.

Leska čuva od groma, jer je od Isusa blagoslovena.Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići kojima se štite kuće i imanja od zlih i opasnih sila.

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba. Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.

Cvetove ljubičice su žene poklanjale muževima, a devojke momcima, da bi se uvek ljubili (voleli).

List nevena se može koristiti za salatu. Cvet i list se koriste za spravljanje raznih lekovitih melema.

Kad na Svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi. Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

Perunika ili Bogiša, kako su je Srbi zvali, povezana je sa gromovnikom Perunom. Perunika raste na planinama kao samonikla, a inače je omiljen cvet koji se gaji na okućnicama.

Pšenica je potisnula ječam i proso koji su bili glavna hrana kod Srba do XVII veka. Pšenica je osnovna i neizostavna žrtva u mrtvačkom kultu predaka (panaija).Pšenica je sastavni deo krsne slave – kolač i koljivo (beskrvna žrtva).Na slavski kolač koji se ukrašava raznim simvolima stavlja se otisak Slova kao izraz hristoljublja.

Mirisna ruža je cvet ljubavi i rado se sadi na okućnici. Ruža se sadi i po grobovima, a naročito na grobovima devojaka i žena. Na Đurđevdan i druge letnje slave se u spremljeno koljivo (kuvana pšenica),koje se nosi u crkvu, stavi ruža na mesto sveće, a zamenjuje svećom pre obreda sečenja kolača. Ruzmarin je svadbeno cveće i zato kuća koja ima momka ili devojku za udaju, treba da ima drvo ruzmarina. Uoči dana venčanja, devojke prave cvetove kojima će biti svaki svat zakićen.

Smilje je devojačko cveće i one se njime kite.Smilje se često upotrebljavalo za lično ime, a spominje se u narodnim pesmama. Svaki deo drveta tise je otrovan u sirovom stanju, pa i plodovi. Drvo tise se ne seče. Od grane drveta tise koja može da ima i 100 godina, prave se zaštitne amajlije u obliku krsta, ili nekog drugog oblika, i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drveće, sadi po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.

Kod Srba, hajdučka trava ima važno mesto kao lekovita biljka za lečenje rana.Smatra se da su je otkrili hajduci. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajedničkog interesa. Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.

Cer se isključivo se uzima za Badnjak i prinosi kući na Badnji dan. Sa cerovom grančicom se džara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukućani kao znak radosti Hristovom rođenju.

Čuvarkuća raste na stenama u planinama Srbije. Kad se posadi u neku posudu i stavi na kuću, ona je prava čuvarkuća, jer čuva kuću od groma i, uopšte, od svake nesreće.

Šimšir se ne sadi na okućnici jer je otrovna biljka.U zapadnom svetu, a i po gradovima, koristi se za dekoraciju parkova, jer je zimzelen, a krošnja se može oblikovati.

Gde šljiva napreduje, tu je dobro za gradnju nove kuće. Kad se novorođenče okupa, prospe se voda na rodnu šljivu. Za bolji rod, na šljivu se stavlja Božićna slama. Kad na Božić pada kiša, rodiće šljiva. Po verovanju Srba, senovito drvo (na groblju), ili biljka iznikla na bojnom polju (kosovski božur), pripadaju kakvoj Duši ili kakvom zlom ili dobrom demonu (brest, zova, bor, jasen, bagrem, šipurak i sl.), pa se pri seči takvog drveta posebno vodi račun da ne dođe do povreda.

Srbi nisu gajili biljke u kući i prostorijama za stanovanje, jer su smatrali da to nije zdravo za ukućane. Kult rastinja kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

(Espreso / Narodna medicina)