SVEŠTENIK RADIVOJE SA ŠESTORO DECE ODLAZI U NEMAČKU? Sve je objasnio, RAZOČARAN JE!

Starešina Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru i arhijerejski zamenik episkopa zahumsko-hercegovačkog, protojerej-stavrofor, Radivoje Krulj oprostio se pre nekoliko dana na svetoj arhijerejskoj liturgiji u Staroj crkvi od svojih vernika i od Mostara.

Naime, Krulj će sa porodicom da se odseli u Nemačku...

Sa porodicom je u Mostar došao pre petnaest godina. Saborna crkva Svete Trojice tada je bila u gomili kamena, a srpska zajednica razorena u svakom smislu. Krulj je prebrao skoro svaki kamen. Danas, kada odlazi, građevinski radovi su završeni, Saborna crkva se izdigla nad Mostarom, postavljeni su prozori, a pre nekoliko dana i ulazna vrata.

Bio je to ogroman i težak posao. Uz crkvu se zidala i razorena zajednica, a Crkvena opština Mostar sa Kruljem na čelu bila je pokretač i obnovitelj ne samo duhovnog, već i kulturnog života zajednice, kao i bilo čega vezanog za Srbe u Mostaru.

Ono što je posebno obeležilo njegovu službu u Mostaru je međureligijski dijalog i građenje mostova među verskim zajednicama i ljudima. Na konstatacije ljudi da će njegovo ime biti upisano u istoriji Mostara i Srpske pravoslavne crkve u Hercegovini, Krulj kaže da se valja upisati u Carstvo nebesko.

U intervjuu za Topportal govorio je o odlasku, novoj službi i svojih petnaestak godina u Mostaru.

Krulj kaže da ne zna šta ga čeka u jednoj zemlji i društvu kao što je Nemačka, ali kaže da se u nekoliko navrata uverio da su tamo veće mogućnosti za decu i njihovo školovanje.

"Supruga i ja imamo šestoro dece. Nikada nijednom od njih nismo pružali ništa mimo drugih, niti u jednoj prilici, niti u jednom mestu, od škole, sportskog ili nekog drugog kolektiva… učili smo ih i učimo ih da se svojim radom, zalaganjem i znanjem izbore za prilike koje im se nude. Bojim se da je u ovakvom društvu kao što je naše – to vrlo teško. To je jedini razlog naše odluke da dignemo sidro iz ovog prelepog grada. Hvala našim episkopima koji su na našu molbu pozitivno odgovorili. Naš odlazak nikako ne znači da odustajemo od borbe za bolje, pravednije i uređenije društvo i sistem vrednosti u ovoj prelepoj i prebogatoj zemlji. Svakako, to će biti drugi način i borba iz druge perspektive. Mi sada nismo baš dobar primer jer odlazimo, ali šta je – tu je. To je naša odluka", rekao je Krulj za Topportal.

On se prisetio i vremena kada je došao u Mostar i ističe da je u Mostaru služio u dva navrata i iz dve različite perspektive.

"Prvo služenje je bilo neposredno posle ovog nesrećnog rata, trajalo je nepune dve godine, od 1999. do 2001. godine, kada sam opsluživao Mostar i celu Dolinu Neretve, i to iz Trebinja i Nevesinja. Bilo je to vreme masovnijeg povratka, kolektivnih centara i nezainteresovanosti zvaničnih vlasti Republike Srpske za povratak srpskog stanovništva na njegova vekovna ognjišta. Doslovno je tada naš narod u Mostaru bio između čekića i nakovnja, nepoželjan i kriv vlastima oba entiteta. Jednima što napuštaju jedan entitet, a drugima što dolaze u njihov entitet i njihov životni prostor. Slava Bogu, i to se prebrodilo i značajan broj porodica se vratio na svoja vekovna ognjišta. Oni su istinski heroji", ističe paroh.

Druge služenje kaže, odvijalo se u poslednjih petnaest godina.

"Moja porodica i ja imali smo čast da budemo delići priče o obnovi i dizanju iz pepela pravoslavne zajednice u Mostaru i u Dolini Neretve. Molitve, odlučnost i neustrašivost vladike Atanasija za ovaj narod i ovaj prostor, koji on nije ostavio ni u najtežim ratnim danima; vizija, osećaj i širokogrudost vladike Grigorija ne samo za pravoslavnu zajednicu nego i za svakog čoveka na ovom prostoru; obnova i život u manastiru Žitomisliću igumana Danila i njegovog bratstva – sve su to bili čvrsti i dobri temelji za obnovu u kojoj smo i mi učestvovali. Slava Bogu, rezultati nisu loši. Jevanđelje nas uči da se ne osvrćemo unazad, nego da gledamo naprijed kako i šta raditi, kako najbolje služiti Bogu i čoveku", kaže Krulj.

Prilikom obnove crkve bilo je dosta iskušenja i problema, ali se sve prevazišlo i Mostaru je vraćen jedan od njegovih simbola.

"Mene posebno raduje što se tokom gradnje nijednom majstoru ili radniku nije desila ni najmanja povreda. Takođe je važno da tokom gradnje nije bilo nikakvih incidenata na verskoj ili nacionalnoj osnovi, a možda je i najvažnije to što su u obnovi učestvovali ljudi svih vera i nacija", kaže Krulj i ističe da ovo do sada samo jedna etapa obnove.

"Predstoje još dve etape, a to su uređenje enterijera i uređenje partera, tako da vladici Dimitriju i ocu Dušku sa saradnicima predstoji teži i kompleksniji izazov u odnosu na prethodne episkope i sveštenike", kaže sagovornik Topportala.

(Espreso/Topportal)