ŠTA ĆE ŽITO NA SLAVSKOM STOLU I ZADUŠNICAMA? Srpski običaj je duboko ukorenjen, otac Simeon otkrio pravu ISTINU

Žito je nezaobilazno na slavama i Zadušnicama, iz potpuno istog razloga – kuva se u spomen na mrtve pretke.

Žalosno je, međutim, što je žito zanemareno u svakodnevnoj ishrani, iako je nutritivno vrlo bogata namirnica, izvor zdravlja naročito za žene. Obiluje B vitaminima i brojnim mineralima, naročito pogoduje lečenju reproduktivnih organa.

No greška koja se najčešće čini zbog manjka vremena jeste što se ono odmah kuva, a mora se ipak prethodno potopiti preko noći da odstoji – to nije zbog pukog omekšavanja zrna, već zbog toga što sve žitarice sadrže određenu supstancu koja se neutrališe potapanjem i stajanjem preko noći; ta supstanca – ukoliko se žitarica ne potopi preko noći nego se konzumira sirova ili prokuvana – može imati negativno dejstvo na organizam, jer veže za sebe sve bitne sastojke i izbaci ih iz tela, umesto da se apsorbuju i nahrane ćelije!

Žito je zdravo i za disajne organe, naročito u vreme respiratornih infekcija, a obogaćeno medom, mlevenim orasima, kakaom i cimetom predstavlja pravu vitaminsko-mineralsku bombu koja dubinski okrepljuje ceo organizam.

Žito se može konzumirati preko cele godine, jer je posna namirnica.

Otac Simeon Rukumijski kaže da žito u sebi nosi lik ljudski. Zaista, žito je jedna od namirnica koja simvolizuje čoveka i čini mu dobro u svakom pogledu, često se pominje i u Jevanđelju (Gospod sa učenicima trga klasje čak i u subotu i jede; zatim, žito koje ne padne ostaje jedno, a koje padne na zemlju – stostruki rod donosi itd.)

Zaista, valja nam podsetiti se hrane koju su naši preci jeli i živeli zdravije i berićetnije. Kuvajmo žito i u njihov spomen svaki put kad slavimo slavu koju nam ostaviše, jer su i oni položeni kao zrna u zemlju, „zrna“ koja čekaju svoje vaskrsenje.

(Espreso/Balkan Bašta)