SVI SE ŽALE NA ALERGIJE, A POLENA NEMA: Stručnjaci otkrili sve o INDOOR ALERGENIMA i kako da se od njih zaštitite!

Miholjsko leto u oktobru i zlatna jesen početkom novembra sa natprosečnim temperaturama kod mnogih osoba povećale su sumnju da su tegobe koje osećaju, a među njima je veliki broj astmatičara, posledica polena u vazduhu, međutim, kako potvrđuju u Agenciji za zaštitu životne sredine „alergena gotovo da nema“.

Polen na minimumu, prestaju merenja uskoro

Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alergenskog polena u Agenciji, kaže da poslednjih dana beleže jedno zrno polena, recimo, ambrozije, zatim bude dana da nema nijednog, u toku čitave nedelje bude do pet polenovih zrna, a granična vrednost dnevna je 30.

-Jedno polenovo zrno nikako ne pravi nikome problem. Mnogi će reći ima i drugih korova, i to je tačno, a lepo vreme je malo i produžilo pojavu pelina, ima malo i štireva, zatim trava, koprive, ali je to je po jedno od šest polenovih zrna, i ukupno ne prelazi 15 polenovih zrna za sedam dana. Već sledeće nedelje se završava i merenje jer vegetacija se isto završava, a to znači da nema polena koji može izazvati probleme. Zato treba sada krenuti na pripremu za sledeću godinu, na određene imunoterapije – kaže Mirjana Mitrović.

Indoor alergeni

Napominje da ipak mnogi ljudi, naročito oni koji su skloni teorijama zavere, kažu : polena sigurno ima jer imamo iste simptome, curenje nosa, svrab očiju, gušenje i drugo, ali kako uzrok nije polen, to je znak da su počeli da budu aktivni unutrašnji alergeni, poznatiji kao indoor zagađivači.

-Čim su jutro i noć hladniji i zatvaramo više prostorije, a zbog energetske efikasnosti većina ljudi ima PVC stolariju, dolazi do kondenza, i stvaraju se takozvane spore gljive, a tu su i aspergilusi, i penicilini, zatim grinje koje se u takvim temperaturnim uslovima brže i intenzivnije razvijaju u našim tepisima i ležajevima razvijaju. Bogate zemlje na to obraćaju pažnju i sve javne ustanove bi morale da izvrše proveru unutrašnjih alergena. Recimo, u Londonu se nijedna banka, vrtić ili škola ne mogu otvoriti ako se ne provere unutrašnji alergeni – napominje Mirjana Mitrović.

Vetrite, perite, menjajte posteljinu....

Veliki akcenat bi trebao da bude na vrtićima i u njima bi unutrašnji alergeni trebali da budu kontrolisani sedmodnevno. Ćebad dečja, itisoni i drugo bi trebalo dubinski čistiti, zatim krečenje bi trebalo raditi čim se utvrdi da postoje određene spore gljiva, a provetravanje bi trebalo da bude mnogo češće, jer hermetičko zatvaranje utiče da više bujaju takozvani indoor zagađivači.

-To su alergije koje proizvode vrlo slične simptome kao polen, a to je svrab očiju, teže disanje, i druge neprijatnosti, kao i astmatični problemi. Sve je povezano sa načinom života u zimskim periodima koje sami stvorimo. Zato se moraju često provetravati prostorije, mnogo češće se mora posteljina menjati nego leti, a ljudi ne misle da je tako. Kada smo zatvoeni i kada smo manje na suncu i napolju i koža se više peruta, a sa više perutanja imamo i više grinja. Nemoguće je da ih nemamo u kućama, a ono što je štetno je njihov izmet koji stvara alergene problem – kaže Mirjana Mitrović i napominje da zdravstveni problemi o kojima sad pričamo će tek da se zahuktaju polovinom novembra i u decembru, sa dolaskom hladnijih dana.

Menja se mikroklima

I specijalisti socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja pri subotičkom Zavodu za javno zdravlje kažu za „Blic“ da se „tokom jeseni, i zimi, više vremena provodi u zatvorenom prostoru, ređe se provetrava, menja se mikroklima u domovima, obdaništima, školama, kancelarijama i drugim radnim prostorima zbog čega se razvijaju unutrašnji alergeni“.

-Značajno je i to što se menja kombinacija temperature i vlažnosti vazduha. Više se razvijaju i prisutniji su indoor alergeni, a to su spore gljiva, grinje, kućna prašina, dlaka kućnih ljubimaca...- kaže dr Zorica V. Dragaš.

Napominje da grinje mogu biti opasni paraziti, nevidljivi golim okom. Snažan su alergen i smatraju se jednim od najčešćih uzroka astme i drugih alergijskih oboljenja.

Grinje

-Grinje imaju ciklus razmnožavanja na 28-30 dana. Pogoduju im vlažna staništa, a sporije se razmnožavaju na višoj nadmorskoj visini. Osobe alergične na grinje treba češće da menjaju posteljinu, dubinski čiste dušeke, da češće čiste podove i da izbace tepihe i zavese, a prema mogućnosti i da promene mesto boravka – kaže dr Dragaš.

Kod osoba koje su alergične na životinjske dlake promene su vidljive na koži, a veoma često ih prate i respiratorne smetnje.

Iako su trenutno temperature gotovo letnje treba očekivati njihov pad, a to znači da će pojedine osobe osetiti alergijeske reakcije zbog preosetljivosti na hladnoću.

-Stručna javnost reakciju organizma na niske temperature ne smatra uvek alergijskom, već često pseudoalergijskom -lažna alergija. Ova alergija najčešće nije opasna po život, osim u težim oblicima kada je praćena gušenjem, ali to nije čest slučaj – kažu u Centru.

(Espreso / Blic)