ŠTA JE TO TAČNO U "MUTNOM" VAZDUHU I ZA KOGA JE NAJOPASNIJE? Doktorka objasnila kako ŠTETNE ČESTICE ulaze u krvotok

Od svih faktora koji potiču iz životne sredine, zagađen vazduh najviše utiče na zdravlje ljudi. Dokazano je da može da izazove bolesti pluća i krvnih sudova, kancer i druge zdravstvene probleme.

U poslednjem godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, stoji da većina gradova u našoj zemlji ima prekomerno zagađen vazduh. Najveću štetu zdravlju pravi tzv. čestično zagađenje, koja se prati tako što se meri koncentracija sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice - PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometara ili manje. Zbog toga što su ovako sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.

- Aerozagađenje je veoma značajno i uvek aktuelno pitanje, ali nas dodatno zabrinjava pred svaku grejnu sezonu. Uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi neosporan je, te su i lekari posebno zainteresovani za ovo pitanje – kaže prim. dr sc. med. Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“, specijalista interne medicine – pulmolog.

Prim. dr sc. med. Ana Stojanović: Svako povećanje štetnih čestica za 10 mikrograma po metru kubnom vazduha, povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća za 8 %Foto:Privatna arhiva

Štetne čestice kroz nos i grlo ulaze u krvotok

Prema njenim rečima stepen zagađenja određuju suspendovane čestice u vazduhu kao sto su azot dioksid, sumpor dioksid, ozon, čestice prasine, čađi, dim, otrovni gasovi iz fabrickih dimnjaka i motornih vozila.

- Presudni uticaj na aerozagađenje imaju ljudska delatnost, sagorevanje fosilnih goriva, uglja i drva, erupcije vulkana i požari. Količina čestica manjih od 2,5 mikrometra po metru kubnom vazduha određuje stepen aerozagađenja. Vazduh bogat ovim česticama menja boju i dobija miris. Osim toga, čestice 2,5PM duže ostaju u vazduhu, i tako je povećana mogućnost da se udahnu. One prolaze kroz nos i grlo, i ulaze u krvotok – objašnjava doktorka Stojanović.

Ona ističe da istraživanja pokazuju vezu između izlaganja finim česticama aerozagađenja i prevremene smrti od kardiovaskularnih i plućnih bolesti.

- Za pojedine kardiološke, respiratorne i neurološke bolesti aerozagađenje je značajan faktor rizika. Karcinom pluća primer je ovakvog oboljenja. PM2,5 čestice talože se u krvne sudove, izazivaju upalu i smanjenu elastičnost krvnih sudova, a posledice toga su infarkt i šlog. Svako povećanje ovih čestica za 10 mikrograma po metru kubnom vazduha povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća za osam odsto.

Najosetljiviji su deca, stari i trudnice

Štetne čestice, navodi doktorka, predstavljaju i provocirajući faktor za bolesti poput astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa.

- Posebno osetljivi na aerozagadjenje su deca, starije osobe i trudnice kod kojih može doći do oštećenja ploda. Savet je zato da u danima kada je aerozagađenje izrazito visoko, osobe koje su u riziku ostanu kod kuće i nose zaštitne maske na otvorenom. Takođe, prostorije treba provertravati samo ujutru kada je vazduh najčistiji. Ishrana bogata antioksidansima može biti značajna u smanjenju štetnog delovanja čestica zagađivaca vazduha.

15.050 je iznosio broj prevremenih smrti u Srbiji usled aerozagađenja - prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine.

Svako povećanje štetnih čestica za 10 mikrograma po metru kubnom vazduha, povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća za 8 %.

(Espreso / Blic žena)