ESPRESO PREPORUKA ZA GLEDANJE: Ako brinemo o prirodi, priroda će se pobrinuti za nas - "ŽIVOT NA NAŠOJ PLANETI"

Espreso je danas za vas pripremio britanski dokumentarni film iz 2020. godine u kome Dejvid Atenboro iz prve ruke deli svoju zabrinutost za trenutno stanje planete zbog uticaja čovečanstva na prirodu i svoje nade za budućnost - "Dejvid Atenboro: Život na našoj planeti".

Iz Pripjata, napuštenog područja nakon nuklearne katastrofe, Atenboro daje pregled svog života. Ispresecan snimcima svoje karijere i širokog spektra ekosistema, on propoveda ključne trenutke u svojoj karijeri i pokazatelje kako se planeta promenila od njegovog rođenja 1926. godine.

Kao dete, Atenboro je uživao u proučavanju fosila. Njegova dokumentarna karijera počela je 1950-ih kada je počeo da radi za BBC.

Posetio je mesta kao što su afrički Serengeti, gde su autohtone životinje zahtevale ogromne površine zemlje da bi održale obrasce ispaše.

Vremenom je primetio opadanje divljih životinja kada je tražio ribe ili orangutane na Borneu.

Područja Arktika ili Antarktika bila su drugačija od onoga što je ekipa za snimanje očekivala zbog topljenja ledenih kapa.

Uzroci su antropogene klimatske promene i gubitak biodiverziteta koji guraju planetu ka šestom događaju masovnog izumiranja u periodu od vekova, a ne stotinama milenijuma, koji su se izgradili do prethodnih masovnih izumiranja.

- "Ovde se ne radi o spasavanju naše planete, već o spasavanju nas samih. Istina je da će se prirodni svet ponovo izgraditi bez nas."

Atenboro opisuje film kao svoju "izjavu svedoka" i daje utisak o tome šta bi se moglo dogoditi planeti tokom jednog životnog veka počevši od 2020. godine.

Ukoliko ljudska aktivnost ostane nepromenjena Amazonska prašuma bi se mogla degradirati u savanu, Arktik bi mogao da izgubi sav led tokom leta, koralni grebeni mogu umreti, a prekomerno korišćenje zemljišta bi moglo da izazove prehrambene krize.

"Živi svet će izdržati. Mi ljudi ne možemo pretpostaviti isto. Došli smo dovde jer smo najpametnija stvorenja koja su ikada živela. Ali da bismo nastavili, potrebno nam je više od inteligencije. Potrebna nam je mudrost."

Ovi nepovrati događaji bi izazvali masovno izumiranje i dodatno pogoršali klimatske promene.

Međutim, Atenboro opisuje i šta bi moglo da spreči ove efekte i kako da se borimo protiv klimatskih promena i gubitka biodivirziteta.

(Espreso/Tamara Marić)