ČUVATE LI JOŠ UVEK OVO BLAGO U KUĆI? Jugo pasoš bio je NAJMOĆNIJI, a one koji su ga imali gledali su KO BOGOVE!

"Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja" pevao je Đorđe Balašević u vreme kada su crveni pasoš još mnogi imali u fiokama, ali iz zemlje više nisu mogli ni da "mrdnu" bez dugih redova pred ambasadama.

Sve do 2001. godine mogli ste da koristite "crveni" pasoš sa imenom nepostojeće države SFRJ, ali tih poslednjih 10 godina blokade i izolacije stvorile su snažnu nostalgiju za starim vremenima. Kada se govorilo "crveni pasoš bez mane" mislilo se na sedamdesete i osamdesete...

Kao milion dinara koje ste držali u ruci, a mogli ste da kupite možda samo jednu jabuku za tu svotu, tako je i crvena sveščica sa pečatima zemalja Zapada i Istoka postala bezvredna. Možda ste mogli u Rumuniju, ako ste švercovali nešto. Eventualno do Bugarske...

"Crveni pasoš" zamenio je nepopularni "plavi" sa imenom Savezne Republike Jugoslavije. Imao je novi grb, bio je nekako lepši na oko, moderniji, ali opet mogao je da se koristi samo za Bugarsku, Mađarsku i Bugarsku, dok i ove zemlje nisu ušle u Evropsku uniju i uvele nam vize. I Hrvati su tražili vize.

Novi "crveni" pasoš koji je počeo da se izdaje 2008. godine značio je i novu eru, bar što se putovanja tiče. Rampa je pala, rampa ka Evropi koja više nije deljena na Istočnu i Zapadnu. A upravo ta podela učinila je tokom Hladnog rata da pasoš SFRJ bude na tako visokoj ceni.

- Mi smo bili carevi. Kad odemo u Mađarsku, Poljsku, a išlo se na putovanja i tamo, svi su nas gledali kao bogove. Oni nisu mogli nigde da putuju, a mi smo bili tako slobodni. Mogli smo i u Italiju po farmerke, taj čuveni Trst, Austriju, Nemačku... A niti su ti ljudi sa Istoka mogli lako na Zapad, niti je Gvozdena zavesa bila otvorena za strance sa druge strane. I ne samo to, putovalo se i po Africi, Aziji, Tito je ujedinio nesvrstane. I danas mnogi ne znaju u tim zemljama šta je Srbija, treba da im kažete Jugoslavija i odmah se nasmeju, kažu Tito, Tito - priča Igor koji svoj crveni pasoš ljubomorno čuva.

Zanimljivo je da se "crveni" pasoš SFRJ najpre štampao sa 68 strana, da bi kasnije bio "stanjen" na 28.

Onaj od 68 strana imao je tvrde korice, a zlatna slova SFR Jugoslavija ispisana ćirilicom i latinicom još sjaje punim sjajem. Pasoš izdat 1967. godine važio je samo dve. Sve je pisano rukom, nijedno slovo ličnih podataka nije otkucano mašinom.

A i nema mnogo podataka - tu je samo ime, prezime, datum i mesto rođenja, kao i adresa. To je, uz jedan potpis ispod slike, bilo dovoljno za putovanje. Koliko je svet bio jednostavan...

Nema matičnog broja, a utisnut je samo broj pasoša.

U poređenju sa današnjom tehnologijom ovo deluje nerealno - nema biometrijskih podataka, kodova, šifara, otisaka prsta i slično. Čak postoji tabela sa 8 polja u kojima mogu da se upišu imena članova porodice i njihovo srodstvo, da bi sa vlasnikom pasoša mogle zajedno da putuju.

Pronašli smo i uplatnice SDK na kojima se vidi da su takse za izdavanje novog pasoša 1989. godine stajale ukupno 34.600 dinara.

U fioci je bio i jedan pasoš iz 1989. godine - "novina" je da se koristila pisaća mašina, da je postojao matični broj, a da je broj pasoša rupičasto utisnut na svakoj stranici. Ovo je već bilo teže falsifikovati.

I dalje postoje polja za članove porodice, i to čak 10.

Pasoš je izdat na 5 godina, ali mogao je da se produži na još pet.

Ovaj pasoš bio je pun viza, to je bilo ono najteže vreme...

Tu je i plavi, SRJ pasoš. Za one neupućene, to je skraćenica za Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je 2003. postala klimava državna zajednica Srbije i Crne Gore, ali ovaj novi naziv naše države nikada se nije našao na koricama pasoša.

SRJ pasoš mogli ste da koristite za putovanje u zemlje okruženja, dok nam i one nisu uvele vize.

Pečat je bio u vidu vodenog žiga, ali i nalepnice sa grbom Jugoslavije, koja je prelepljena preko. Tu smo pronašli i mađarsku vizu, čije je uvođenje, inače, bio potpuni šok, budući da se devedesetih godina bar u tu zemlju slobodno putovalo. Segedin, šverc, mađarski sir, znate već...

Ali, ušli su u EU i pravila su morala da se poštuju, a viza se lako dobijala. Ova je bila za potrebe ekskurzije...

(Espreso / Telegraf)