ZABLUDE I MITOVI: Da li su nam RUSI BRAĆA, imamo li ČELIČNO prijateljstvo sa Kinom i šta na to imaju da kažu "ONI"!

Ruskinja Ksenija koja živi u Srbiji pre nekoliko dana digla je naciju na noge kada je u svom videu, između ostalog, "objasnila" da Rusi ne doživljavaju Srbe kao bratski narod.

Iako smo oduvek učili da je naše prijateljstvo bratsko, pa ih tako doživljavaju skoro svi od 7 do 77, ova žena je za svega nekoliko minuta uspela da uznemiri "braću", i time izazvala oprečne komentare, da je stav subjektivan i generalizovan, dok je na drugoj strani bilo i onih koji smatraju da je u pravu.

Bez obzira šta mislili o ovoj tvrdnji, Ksenija nam je svakako nametnula temu za razmišljanje, šta svet zapravo misli o nama i da li mi sve vreme živimo u zabludi? Tragom naših ljudi koji žive daleko od svoje rodne grude, saznali smo od Ilije Fonlamova, koji već nekoliko godina živi u Šangaju, šta Kinezi misle o nama, i da li između Kine i Srbije postoji to čuveno "čelično prijateljstvo".

- Kinezi i te kako znaju o Srbiji! To je zaključak koji mogu da izvedem iz svog ličnog iskustva tokom nekoliko godina života ovde u Kini. Doduše, apropo čega ili kog domena znaju o Srbiji je drugi deo priče i svakako mnogo zanimljivija strana medalje. Često zavisno od generacije, na pomen Srbije, Kinezi pred sobom imaju pregršt asocijacija, a najčešće je to, verovali ili ne, naš ženski odbojkaški tim, počinje priču Ilija za „Blic“.

Kako dodaje naš sagovornik, nešto stariji Kinezi Srbiju pamte kao deo Jugoslavije i nažalost kroz prizmu bombardovanja, i gotovo da je nemoguće naći Kineza srednjih godina koji nije upoznat sa činjenicom da je u NATO agresiji meta bila kineska ambasada.

- Jednom prilikom od taksi vozača imao sam prilike da čujem gotovo identične detalje o kojima u Srbiji diskutujemo kada pričamo o režimu Slobodana Miloševića i devedesetim, ta retorika me oduševila, kao i dubina poznavanja detalja o tako specifičnom razdoblju u zemlji hiljadama kilometara daleko. Pored krize devedesetih, stariji Kinezi i dalje pamte Valtera, mada sebi sam kao zadatak dao malu misiju da pokušam da Srbiju odvojim od koncepcije posleratne Jugoslavije koja je Kinezima jako bliska, jer toliko je toga što bi ispred te asocijacije trebalo biti, i što Kineze kroz priču istinski oduševi, a što je samo i jedino Srbija. U tome mi jezik jako pomaže, a zatim i slike naših gradova, crkava, manastira, tvrđava, objašnjava Ilija.

Iako je Ilijino iskustvo pozitivno, a Ksenija nam je ispričala nešto što nam se nije dopalo, svakako da ne bismo smeli generalizovati stavove. Ipak, svakako je lepo čuti da nas „tamo negde“ doživljavajupozitivno i ne mešaju sa Sirijom, Sibirom i slično…

- Uvek rado pokažem slike naše zemlje, ne želeći da sve ostane samo na rečima. Mada, Kinezi jako vole da razmene misli ukoliko stranac govori kineski, pa tako nakon što kažem da sam iz Srbije, spremni su da dugo pričaju o kvalitetu igre naših odbojkašica, Đokoviću koji je kineska srca osvojio kineskim i koji je ovde jako voljen. Kinezi su svesni da njihov jezik nije među najlakšima za učenje, pa svaku izgovorenu reč na kineskom iskreno cene. Kinezi su narod koji puno prati dešavanja u svetu, uvek ćete videti metroe pune putnika sa otvorenim novinskim portalima, pa ne čudi što jako dobro znaju da lociraju Srbiju, s toga ovde ćete retko čuti "Srbija, ah, da da, ono u Rusiji, aludirajući na Sibir". Naravno, znaju i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dodaje Ilija.

Vole kada stranci poštuju njihovu zastavu

Kako objašnjava Ilija, svako ko je ikada otputovao u Kinu zna da je kineska zastava simbol nad simbolima u Narodnoj republici, i svako poštovanje od strane stranaca dovodi do izuzetnih simpatija. Ko iskaže poštovanje, sugurno da ostaje upamćen kao neko ko poštuje njihovu zemlju i dobija „pozitivnu ocenu“.

- Premda je kineska trgovina za Zapadnom Evropom i Sjedinjenim Državama neuporediva sa onom koju Srbija ima, na licima ljudi videćete taj prijatan i prijateljski pogled kada dam odgovor na pitanje o poreklu, te shvate da nisam Amerikanac ili Britanac. To je ono gde verujem može da leži jako čvrst temelj za potencijalnu meku moć koju ovde na Dalekom istoku možemo da izgradimo. Druženje sa nekim od mojih poznanika, i sada već nekim od prijatelja, gotovo uvek je počinjao njihovim detaljnim istraživanjem o Srbiji, pa bi me docnije obasipali videima i vestima svaki puta kada bi se u njima našla Srbiji.

- A, verujte kinesko internet nebo preplavljeno je informacija o Srbiji, i dolazeći iz Srbije ovde mi je otvorilo mnoga vrata koja na Zapadu verovatno ne bi, bar sledeći moje iskustvo. Kinezi su izuzetno srdačni i topli ljudi, uvek radi da pomognu, i jako dobri domaćini, što ih čini jako bliskim nama, premda svakako ne treba generalizovati ni u pozitivnom ni u negativnom domenu, kaže Ilija.

Ilija Fonlamov se iz Srbije pre nekoliko godina odselio u daleku Kinu. Tokom čitavog perioda radio je na sebi kako bi napredovao, te sada predaje i u bilingvalnom odeljenju na engleskom jeziku. Pre nekoliko dana iz štampe je izašao i udžbenik namenjen učenicima bilingvalnih odeljenja, na kome je radio ovaj mladić.

Kako objašnjava za „Blic“, udžbenici obuhvataju šesti, sedmi i osmi razred osnovnog, u ovom slučaju bilingvalnog obrazovanja za predmet nauka.

- To bi po analogiji našeg školstva bio predmet koji skupa proučava biologiju, fiziku i hemiju. Udžbenik je rađen pod licencom šangajskog univerziteta Tonđi. Moja saradnica na udžbeniku i ko-autor istog, Šen Suli, je predavač sa pomenutog univerziteta na departmanu za hemiju, i ona je bila zadužena za lekturu udžbenika, dela koji se odnosi na hemiju, i objašnjenja na kineskom jeziku. Sama svrha ova tri udžbenika je da približi i mnogo detaljnije objasni svet nauke za školu viših razreda osnovne škole koji nastavu slušaju paralelno na kineskom i engleskom jeziku. Udžbenici su trenutno u upotrebi u tri škole, a budućnost njihove upotrebe zavisi od politike i plana samog izdavača, ističe ponosno Ilija.

(Espreso / Blic)