ŠTA AKO NA SAHRANI ZAGRMI I ZAŠTO ROĐACI NE MOGU NOSITI KOVČEG? Veruje se da OVE STVARI DONOSE NESREĆU!

Ne samo život čoveka, već i njegov prelazak u drugi svet prate brojni običaji i rituali, koje je izuzetno važno poštovati na sahranama i komemoracijama. Energija smrti je vrlo teška, a zanemarivanje znakova i praznoverja može dovesti do neugodnih posledica - niza neuspeha, bolesti, gubitka voljenih.

Postoji nekoliko pravila kada se sretnete sa pogrebnom povorkom na ulici:

Povorka ne sme prelaziti ulicu – ako je pokojnik umro od neke bolesti, ovu bolest možete naneti na sebe.

Takođe je nemoguće hodati ispred kovčega - prema znakovima, možete ući u sledeći svet pre pokojnika.

Neželjeno je kretati se prema pogrebnoj povorci, bolje je stati i čekati. Muškarci moraju skinuti šešir.

Prestizanje pogrebnih kola je loš znak, obećava velike nevolje ili tešku bolest. Ako se mrtva osoba nosi ispod prozora vaše kuće, ne biste trebali gledati kroz prozor, bolje je navući zavese. Takođe je potrebno probuditi ukućane - veruje se da pokojnik može povesti sa sobom usnule. Ako u to vreme malo dete jede, vodu treba staviti ispod njegovog kreveta.

Pre sahrane

Pre predaje pokojnika na zemlju, moraju se poštovati sledeća pravila:

Da ne bi bilo štete od pokojnika, u njegovu sobu se stavlja upaljena lampa celu noć, a na pod i na pragu se stavljaju grane smreke. Igle treba da leže do same sahrane, a ljudi koji izlaze iz kuće treba da gaze na njih i tako zbace smrt s nogu. Nakon ukopa, grane se vade i spaljuju, izbegavajući da padnu pod dim.

Sledećih 40 dana nakon smrti, sva ogledala u kući moraju biti prekriveni neprozirnom tkaninom - u suprotnom mogu postati zamka za dušu pokojnog, te nikada neće moći otići na drugi svet.

U prostoriji sa pokojnikom treba zatvoriti prozore i ventilacione otvore, kao i vrata.

Mora da je živa osoba u kući sa mrtvim. Time se pokazuje poštovanje prema pokojniku, a takođe se osigurava da drugi ljudi ne uzimaju njegove stvari - takav nemar može rezultirati negativnim posledicama.

Ako u kući ima životinja, posebno pasa i mačaka, bolje je da ih tokom sahrane odnesete na drugo mesto. Veruje se da urlik psa može uplašiti dušu pokojnika, a mačka koja skače u les je loš znak.

Ne možete spavati u sobi u kojoj pokojnik leži. Ako se to ipak dogodi, osobi se za doručak nude rezanci.

Kada kupujete nešto za sahranu, ne možete uzeti kusur - na ovaj način možete kupiti nove suze.

Dok je telo u kući, ne čiste ga i ne iznose smeće. Pomete smeće po mrtvima - izvedite sve iz kuće.

Kovčeg mora biti napravljen po merama pokojnika, tako da u njemu nema slobodnog prostora. Ako je kovčeg prevelik - biti u kući druge smrti.

Pokojnika je bolje oprati i obući dok se ne ohladi, da se pokaže čist pred Bogom. Ovo moraju da urade udovice. Vodu nakon pranja treba sipati na napušteno mesto, po mogućnosti ne ispod drveta.

Ako neudata devojka umre, ona se obuče u venčanicu - postaje nevesta Božija.

Stavljanje crvene boje na mrtve - do smrti krvnog srodnika.

Ako se udovica pokojnika ubuduće želi udati, treba da pokojnog muža stavi u kovčeg raskopčanog.

Stvari koje je pokojnik stalno nosio tokom života (naočare, proteze, satovi) moraju se staviti sa sobom u kovčeg. Tu treba staviti i meru kojom je izmereno telo za pravljenje kovčega, češalj kojim se pokojnik češljao i maramicu da bi mogao obrisati znoj sa čela za vreme Strašnog suda.

Ako stavite parče hleba sa solju ispod stola sa pokojnikom, ove godine više niko u porodici neće umreti.

Jedan od loših znakova je ako oči umrlog nisu čvrsto zatvorene ili se iznenada otvore. Veruje se da traži nekoga koga će povesti sa sobom, a to mu najavljuje novu smrt.

Znakovi tokom i nakon ceremonije

Ako se radi kremacija, ikone se ne stavljaju u kovčeg – ne mogu se spaliti.

Na grob možete staviti čašu votke - za pokoj duše. Veruje se i da se duše ljudi pretvaraju u ptice - treba ih nahraniti mrvljenjem ili ostavljanjem kriške hleba.

Začepljenje poklopca kovčega u kući pokojnika - do još jedne smrti u porodici. Takođe, ne možete ostaviti poklopac kovčega kod kuće, idući na sahranu.

Muškarci treba da iznesu kovčeg iz kuće. Pritom ne bi trebalo da budu krvni srodnici pokojnika, da ih on ne povuče za sobom - krv poseže za krvlju.

Prilikom uklanjanja nastoje da ne dodiruju dovratnik sa kovčegom. Telo se mora izvaditi nogama napred - da duša zna kuda se šalje, ali ne pamti put nazad i ne vraća se.

Posle pokojnika se sipa raž da bi se zatvorio put smrti i niko u porodici više neće umreti.

Nositeljima kovčega na ruke se vežu ručnici, koje ovi muškarci potom čuvaju za sebe - kao zahvnost od pokojnika.

Ako se osoba spotakne dok je vadila kovčeg, to je loš znak za nju. Zajedno s pokojnicima ne bi trebalo stavljati stvari koje pripadaju živim ljudima - one stiču mističnu moć i mogu povući vlasnika sa sobom.

Nakon uklanjanja tela, podovi u kući moraju se pomesti od prostorije u kojoj je pokojnik ležao do ulaznih vrata, nakon čega se metla odmah baci. U istom smeru treba oprati podove i rešiti se krpa.

Sto ili klupa na kojoj je kovčeg stajao moraju se okrenuti naopačke i ostaviti jedan dan - kako bi se izbeglo pojavljivanje još jednog kovčega sa mrtvima. Ako nije moguće preokrenuti nameštaj, na njega morate staviti sekiru.

Kada se mrtva osoba nosi, ne treba se okretati i gledati u prozore vlastite kuće, kako ne bi privukao smrt u nju.

Zaboravljanje zatvoriti kapiju u dvorištu nakon uklanjanja kovčega - do još jedne smrti. Ako se vrata kuće zatvore dok se povorka ne vrati sa sahrane, uskoro će doći do svađe u porodici.

Ako je kovčeg ili mrtva osoba pala, to je vrlo loš znak, koji nagoveštava još jednu sahranu u roku od 3 meseca. Da bi to izbegli, članovi porodice treba da ispeku palačinke, odu na groblje do tri groba sa istim imenom kao i oni i za svaki pročitaju molitvu „Oče naš“. Zatim podelite palačinke u crkvi zajedno sa milostinjom.

Ceremonija se mora obaviti u tišini.

Grobari su, kopajući rupu, naišli na stari grob sa očuvanim kostima - pokojnik sigurno ulazi u zagrobni život i mirno će ležati, ne uznemiravajući žive.

Pre spuštanja kovčega u grob, tamo treba baciti novčić - kako bi pokojnik sebi kupio mesto.

Ako kovčeg ne stane u jamu i mora se proširiti, onda zemlja ne prihvata grešnika. Grob je prevelik - njegov rođak će uskoro pratiti pokojnika.

Ako se grobnica sruši, treba očekivati ​​još jednu smrt u porodici. Istovremeno, kolaps s juga najavljuje odlazak muškarca, sa severa - žene, s istoka - najstarijeg u kući, sa zapada - deteta.

Rodbina pokojnika treba da baci šaku zemlje na poklopac kovčega kada potone u grob - tada se pokojnik neće pojaviti i uplašiti žive. Čim prva šaka zemlje padne na kovčeg, duša se konačno rastaje od tela. Ako se ispostavi da je dodatni pribor kupljen za sahranu, treba ga odnijeti na groblje, a ne ostaviti u kući.

Neke duše su vezane za stvari i mogu uznemiravati žive rođake. Ako u kovčeg nije bilo moguće staviti dragu stvar pokojniku, može se ostaviti na groblju. Odeću pokojnika poželjno je podeliti siromašnima. Krevet na kojem je osoba umrla treba izneti iz kuće zajedno sa posteljinom. Preporučljivo je spaliti ih bez pada pod dim.

Slika koja je stajala ispred pokojnika, nakon sahrane, mora se odneti u reku i plutati po vodi - to je jedini način da se ikona reši bez negativnih posledica. Ako u blizini nema reke, slika se mora dati crkvi, ne može se pohraniti niti baciti.

Ako se napravi greška u imenu ili prezimenu umrlog na umrlici - neka druga sahrana u porodici. Ako je smrt zadesila vlasnika kuće, potrebno je u narednoj godini odgajiti kokoš da domaćinstvo ne propadne.

Udovica ili udovac ne bi trebali nositi burmu, inače možete privući tešku bolest. Ako je sahrana u nekoj od kuća na ulici, svadba se tog dana ne igra.

Pravila ponašanja

Na sahrani i nakon toga veoma je važno da se ponašate korektno:

Ne možete psovati, svađati se i praviti buku na groblju.

Na sahrani treba nositi tamnu odeću (po mogućnosti crnu). Veruje se da ova boja ne privlači pažnju smrti.

Trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci. Rođenje novog života i smrt su dijametralno suprotne pojave. Osim toga, dečja aura još nije dovoljno jaka i možda neće moći da se nosi sa negativnim uticajem smrti.

Tokom obreda, pokojnika se mora setiti samo lepim rečima. Ne možete puno plakati na sahrani - suze rođaka drže dušu pokojnika, ona se utapa u suzama i ne može odleteti.

Buketi koji se nose na sahranu trebaju imati par cveća - to je želja da pokojnik napreduje u zagrobnom životu.

Morate napustiti groblje ne osvrćući se, brišući noge pri odlasku - kako ne biste poneli smrt sa sobom. Takođe, sa groblja se ništa ne sme uzimati.

Nakon sahrane, ne možete nikoga posetiti, a da se ne setite pokojnika, inače možete poneti smrt sa sobom.

Nakon obilaska kuće sa pokojnikom, groblja ili susreta sa pogrebnom povorkom potrebno je zapaliti voštanu sveću sa šibicama i prste i dlanove držati što bliže plamenu. Tada vatru treba ugasiti prstima bez izduvavanja. Ovo će vam pomoći da izbegnete navlačenje bolesti i smrti na sebe i svoju porodicu. Možete dodirnuti peć - ona simbolizije element Vatre. Dobro je i oprati se pod tekućom vodom – istuširati se ili plivati ​​u reci.

Vreme

Ako je na dan sahrane vedro vreme, tada je pokojnik bio ljubazna i bistra osoba.

Kiša na sahrani, pogotovo kada je nebo pre toga bilo vedro, dobar je znak, što znači da i sama priroda plače zbog odlaska jedne divne osobe. Molitve rodbine se čuju, a duša pokojnika će se uskoro smiriti.

Ako za vreme sahrane na groblju zagrmi, dogodine će biti još jedna smrt.

Do 40 dana

40 dana nakon smrti, duša pokojnika je i dalje na zemlji. Da bi se lako prenela na drugi svet, rođaci se moraju pridržavati određenih tradicija:

Nakon sahrane, na bdenju i u kući pokojnika stavili su njegovu fotografiju, a pored njega - čašu vode i komad hleba. Ako voda iz čaše ispari, treba je dodati. Onaj ko jede hranu pokojnika suočiće se sa bolešću i smrću. Ove proizvode ne treba davati čak ni životinjama.

Dok je pokojnik u kući, potrebno je da stavite posudu sa vodom na prozor ili sto da operete dušu, a takođe okačite peškir i ostavite ga 40 dana - u to vreme duša leti iznad zemlje, je očišćena i obrisana.

Rodbina treba da organizuje komemoraciju - isprati pokojnika uz obrok. Prvi put kada se zadušnica pravi odmah nakon sahrane - u to vreme duša napušta telo. Drugi put se okupljaju devetog dana nakon smrti - u vreme kada je duša uživala u lepotama raja, a ukazivale su joj se paklene muke. Zatim – četrdesetog dana, kada duša konačno napusti svet živih da bi zauzela svoje mesto u raju ili paklu.

Smrt za nevernike i poluvernike je uglavnom slika koščate i strašne starice sa kosom, koja je došla po svoj plen, a ne propuštajući priliku da svojim strašnim smehom i vatrom praznih očnih duplja uplaši žive. I šta im preostaje? Brzo platite nešto („ono što bi trebalo“), samo da ne razmišljate o tome. Otuda dolazi praznoverje da se u kovčeg s pokojnikom stavlja novac ili stvari.

(Espreso / Lepote Srbije)