SRBENDA NEĆE KOD DEVOJKE U STAN, ALI TRAŽI DA ŽIVE KOD NJEGOVE MAME I TATE: Tviter IZGOREO, svi se pitaju JEDNO

Na Tviteru je pokrenuta tema u kojoj se moj budući muž i ja možemo pronaći jedan kroz jedan.

Naime, ako ćemo to tako da nazovemo, on živi u stanu koji se vodi na moje ime, a oboje na to gledamo kao na NAŠ STAN. Oboje ulažemo u isti, zajedno odlučujemo apsolutno o svemu, od sitnih do krupnih stvari. Ne postoji – „ja sam odlučila ili ja sam rekao da će biti tako“ jer niko od nas ne funkcioniše na taj način. Svako kaže svoje mišljenje pa se nađe zajedničko rešenje koje je u većini situacija i bolje nego pojedinačno.

Onda se, u nekoliko navrata, desilo, kada smo krenuli da živimo zajedno, da su ljudi počeli da pričaju šta je bolje za njega, šta je bolje za mene, kako se on to UDAO jer živi u ŽENINOM STANU.

Jedna žena je na Tviteru objavila sledeće baš na ovu temu:

- Bivši dečko mi je rekao da sam razmažena jer ne želim da živim u kući sa njegovim roditeljima na spratu. Pritom ja imam svoj stan, ali je njemu ISPOD NIVOA DA ŽIVI KOD ŽENE JER JE MUŠKARČINA. Ko je ovde lud?

Komentari ispod ovog tvita su skoro identični. Mnogi su stali na stranu devojke, da je život u „komuni“ loš izbor i to od samog starta.

- To je Balkanac i upravo je sebe opisao ne tebe... Razmažen je on i ograničen rekla bih – napisala je jedna žena.

- Baš te briga ko šta priča, vaš život vaš izbor, vaša pravila... Srećno vam bilo – napisala je druga.

- On je lud. Ne znam zašto se muškarci tripuju od toga da žive u ženinom stanu. Poenta je da imate nekretninu. A to živeti na spratu je maltene svakodnevni kontakt sa drugom stranom što je za mene no, no – napisala je još jedna žena.

- Ja živim u zajednici. I mojoj deci i tebi savetujem NIKAD – jasna je ova žena.

Da se razumemo, nekada podrazumevalo da više generacija živi pod istim krovom. Drugačije se živelo, a ni deca nisu insistirala previše da se odvoje od roditelja. Drugačiji način življenja i sukob generacija se, u dobu kada se sve brzo razvija, sada znatno oseti, te većina ljudi ne želi da im se neko drugi, pa makar bili i roditelji, meša u život.

Isto tako, s druge strane, nekada se podrazumevalo da žena ide kod muža u kuću. Sada su se te granice donekle izbrisale, ali i dalje postoji otpor određenih strana.

Mnogo je ovakvih primera i dalje, ali da ne generalizujemo. Ima ljudi koji žive sami i nikada ne bi želeli da se to promeni. Nema roditelja, baka i deka ili koliko god da je generacija objedinjeno. Kako je to moja majka uvek govorila: „Nikada ne bih menjala život sa još nekim (u kući smo bili mama, tata, brat i ja) jer ovako imamo svoj mir, iako je nekada pomoć neophodna, koju imaju ljudi koji žive u višečlanoj porodici, a podela posla je lakša“.

Iz tvita možemo da zaključimo da se ovaj muškarac stidi da kaže da živi kod žene u stanu. Ali opet, taj stan će biti zajednički ako su se već odlučili za zajednički život. Zar ne postoji neki dogovor, to nije opcija? Zar je lakše reći da je to „ispod časti“ i duriti se, od toga da dve osobe imaju svoj prostor u kom će oni voditi glavnu reč i da im se niko ne meša u život?

Da se vratim na svoju situaciju, kako se ne osvrćemo na komentare poput, „on se udao“, a i imamo i kontra mišljenje, razgovor se uglavnom, bar kod nas, završi na tome da DRUGI ljudi nemaju prava da se mešaju u odluke koje zajedno donosimo. Taj dom je zajednički dom koji zajedno gradimo i kraj priče. Pritom, ni on ni ja ne želimo da živimo u „komuni“, tačnije sa njegovim ili mojim roditeljima. Oni ljudi isto imaju svoj život kao i mi, a svakako se viđamo često, te nema problema.

- Moja mama je čitav život živela u zajednici i ko god može neka to izbegne. Inače, muž i ja živimo u „mom“ stanu (glupo mi je i da napišem jer je sve naše, uz zajednički trud sređeno i tako to i doživljavam) i ništa se ne žali. Mada će uvek biti onih koji će pričati da se UDAO – opisala je još jedna žena svoju situaciju.

- Moj bivši je tripovao da eto iznajmimo stan, ali njegovi da nam vise 24h u stanu, hvala doviđenja, ja ni svoje ne bih volela u stanu 24h, a kamoli njegove – konstatovala je jedna žena.

Da budemo jasni, ovo nije napad na muškarce jer se razume i pritisak društva koji oni doživljavaju u ovakvim situacijama. Ako muškarac pređe da živi kod žene, bilo da je to njen stan ili ga ona iznajmljuje u tom trenutku, šta god, za njega će pričati da se udao.

Koja je razlika između doma u kom žena, a u kom muškarac živi? Iskreno, kada dođe situacija da stambeno pitanje mora da se reši, najbolje je da svaki par odluči šta u tom trenutku njima odgovara.

Ne bi trebalo niko drugi da se meša kada se donose ovakve odluke isto koliko njima niko ne bi trebalo da „zabada nos“ u život. Svako ima prava na svoje odluke, pa makar i bile pogrešne jer se sve da ispraviti ako postoji želja za tim.

Zato nemojte govoriti ljudima kako da žive svoj život jer je neukusno i nepristojno. Znam da postoje ljudi koji ne mogu da zamisle svoj dan a da ne daju neki savet jer za njih njihovo okruženje smatra da daju najbolje savete. Niko ne zna šta je najbolje za Vas od Vas samih i odatle sve počinje. Stambeno pitanje je ovde najmanja slamka jer odnos između dvoje ljudi može da bude loš i u najlepših nekretnina. Ako neko nije srećan, ne postoji dom koji može da ih usreći. Tako da, ’ajmo da se okrenemo tome da budemo ljudi i gledamo svoju sreću i sreću svojih bližnjih. Nikome nije potreban savet koji nije tražio.

(Espreso/Najzena)