"BABA MI JE BRISALA USTA TRULEKSOM": Ovo su najveće traume iz detinjstva svih koji su odrastali u Srbiji!

Odrastanje u Srbiji svi pamtimo po druženju u prakovima, igara poput šuga, žmurki i jurki, ali i prema nekim ne baš tako lepim trenucima kada su nas roditelji ili bake i deke kažnjavali.

Iako priče o kaznama danas u našem društvu predstavljaju super anegdote kojima se smejemo na okupljanjima, one su nas zaista mučile kada smo bili mali. Takve situacije nisu se promenile decenijama, te i najmlađi i najstariji pamte slične traume iz detinjstva, a evo nekih primera koje svi dobro znamo.

Bake su nas traumirale

- Od najvećih trauma iz detinjstva izdvajam kad mi je baba brisala usta truleksom - glasio je Tvit koji je nasmejao mnoge.

- Od trauma iz detinjstva, izdvojio bih to što sam dugo mislio i hvalio se među ostalom decom da je moja baba Stojadinka dobila ime po automobilu. Kasnije, kad sam malo porastao, skontao sam da je ipak ona proizvedena prva - bila je još jedna od hit situacija.

Na mnoge od nas je uticala i pretnja babe da ne smemo da ukršamo oči jer će ostati u tom položaju.

Ni mame ni tata nisu bile blaže

Roditelji su imali prilok širok spektar potencijalnih zavrzlama koje su spremale za nas. Bilo je tu onih užasnih pitanja "Koga više voliš, mamu ili tatu?", ali i onih scena kada dođu gosti, pa znate da moraju da pošalju u prodavnicu da kupimo sve što u kući fali.

Nema roditelja koji detetu nije uzimao slatkiše i novac koji je ono dobilo za poklon, tako da se kao jedna od trauma provlači i jedna rečenica:

- Daj mami i tati da ti pričuvaju taj novac.

Bio je tu i prut koji najviše boli, a ako su roditelji posebno inspirisani onda vas pošalju da sami izaberete prut.

„Kao jednu od najvećih trauma iz detinjstva pamtim onu kad sam za vreme Dnevnika morao da ćutim“, „Najveća trauma iz detinjstva mi je kad mi zapadne da gnječim margarin za tortu, upalu mišića uvek dobijem“, "Nisam znao da kažem slovo 'R' i kao trauma iz detinjstva kaže tata - reci robot i kupiću ti igračku i ja kao debil vobot vobot, nema šanse hahahha".

I u školi smo trpeli traume

„Meni je fizičko trauma iz detinjstva jer sam osoba koja ima dve leve noge i tada i sada. Za fizičke aktivnosti imam 0 talenta koliko god se trudila, a trudila sam se. Suludo mi je ocenjivati decu po tom principu – koliko mogu da skoče, istrče, itd. Neki to jednostavno ne mogu.“

I drugi ljudi su nas poprilično plašili

„Jel i vama najveća trauma iz detinjstva kada se kradu trešnje, pa neko vikne – čiča – pa krene skakanje sa drveta i haos“

A hrana je i te kako umela da bude problematična

„Boranija ako ne i najveća trauma iz detinjstva“, „Paprikaš kao trauma iz detinjstva“.

Koje su vaše najgore traume i šta je vas najviše mučilo u detinjstvu?

(Espreso / Kurir)