KAKO DA (NE) UBERETE OTROVNU PEČURKU? Stručnjak za Espreso otkrio kako da je prepoznamo, liči na ŠAMPINJONE (FOTO)

Nakon masovnog trovanja gljivama kupljenim na pijaci u Šapcu, zbog čega je jedna žena izgubila život, lekari VMA u Beogradu i dalje brinu o još sedam otrovanih osoba u teškom stanju.

Što se tiče prodaje gljiva, član 37. Odluke o pijacama propisuje da se na pijacama mogu prodavati samo kultivisane pečurke, šampinjoni i bukovače i to u originalnom pakovanju, prethodno pregledane od strane nadležnih inspekcijskih službi. Problem je, međutim, što u Srbiji taj postupak i "put od šume pa do pijace" nije zakonski regulisan.

Dakle, problem sa gljivama je taj da niko ne proverava ko iste sakuplja, ko te gljive nakon branja kontroliše i, ono što je najbitnije, ko na kraju može da ih prodaje na pijacama.

Kako Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo, kaže za naš portal, poslednjeg trovanja gljivama u Šapcu ne bi bilo da su na pijaci postojali plakati upozorenja.

"Trovanja u Šapcu gljivama ne bi bilo da su na pijaci postojali plakati upozorenja. U to sam skoro siguran. Razlozi trovanja su zasigurno neznanje, neinformisanost. Ne podržavamo predloge da se zabrani prodaja gljiva na pijaci jer bi time napravili još gore, odnosno, prodaja bi bila nastavljena na drugim mestima gde nema baš nikakve kontrole. Predlažemo da se ova oblast zakonski uredi i da se, preventive radi, plakati upozorenja postave na svim pijacama, da se podeli školama i drugim", kaže Tomić.

Inače, Gljivarsko društvo Valjevo postoji još od 1996. godine i od tada neprestano organizuje mnoge edukacije i manifestacije koje se tiču gljiva.

"Uradili smo plakate upozorenja, brošure o jestivim i otrovnim sličnim gljivama. Organizovali svake godine, počev od 1996, nagrađivanje dečijih crteža sa ciljem edukacije, urađeno je još puno štošta. Što se tiče Valjeva, kod nas je kultura prodaje gljiva zastupljena već više od 20 godina i sasvim normalno funkcioniše, oni koji prodaju su edukovani i za svaku nedoumicu se konsultuju sa nama".

Veća trovanja gljivama sa smrtnim posledicama u Srbiji bila su 1999. godinem 2009 i 2010 godine. Jedan od razloga osnivanja Gljivarskog društva Valjevo je upravo trovanja gljivama.

"Postojimo još od 1996. godine, sve vreme pratimo situaciju i pokušavamo da radimo edukaciju. U Srbiji je do poslednjeg u Šapcu bilo tri slučaja trovanja gljivama od kojih su ljudi nažalost preminuli. Svaki put kada dođe do smrtnog slučaja pokreće se pitanje gljiva".

Na prvi pogled primamljive, a veoma opasne

"Gljive su veoma hranljive, lekovite ali i vrlo opasne. Otrovne gljive su na prvi pogled lepe i ima ih apsolutno svuda u prirodi, u Srbiji postoji tridesetak otrovnica. Svaka od tih gljiva ima različite otrove koje napadaju različite organe", pojašnjava naš sagovornik.

Početnici koji beru gljive to nikako ne bi smeli da rade sami, Tomić savetuje da je uvek bolje da uz njih ide neki iskusni sakupljač gljiva. Takođe, literatura je neizbežna, a u njoj su detaljno opisani svi parametri otrovnih i neotrovnih gljiva.

"Moram da napomenem da oni koji žele da beru gljive, obavezno moraju imati iskusnog čoveka sa sobom i potrebnu literaturu. Ne truju se početnici nego oni koji su sigurni u sebe i misle da sve znaju. Ovaj slučaj u Šapcu je čisto neznanje, ta žena što je prodavala nije znala, niko je nije upozorio a prodavala je zelenu pupavku koja je veoma opasna i najčešće dovodi do fatalnih posledica. Osnovno pravilo je da nema pravila, znači da ne možete nikako sami i potpuno neuki da berete gljive. Morate imati nekog iskusnog sakupljača gljiva pored sebe i literaturu da posmatrate. U literaturi je sve detaljno opisano, svaka karakteristika otrovne i neotrovne gljive tako da ne treba rizikovati ako se svi parametri ne poklapaju. Početnicima uvek saverujem da nauče makar tri, četiri vrste gljiva i da beru samo te, nikako da se igraju.

Šapčani su se otrovali zelenom pupavkom, jednom od najsmrtonosnijih vrsta na našim prostorima koja kod dece dovodi do fatalnih posledica u sto odsto slučajeva.

Znaci trovanja su: povraćanje, jak proliv, slabost i javljaju se 7-8 sati posle uzimanja gljive, a nekada i posle dva dana. Otrovanog treba hitno transportovati u bolnicu, a protivotrova nema. Smrtnost do 50% otrovanih.

Ova gljiva je veoma otrovna, ona je još opasnija zato što je berači gljiva često mešaju sa šampinjonom, zbog bele boje klobuka. Prvi simptomi trovanja javljaju se kasno, pa je samim tim i lečenje otežano, kaže za Espreso predsednik Gljivarskog društva Valjevo Dragić Tomić.

"U gotovo sto odsto slučajeva trovanje se događa pošto nedovoljno edukovani berači misle da su ubrali i konzumirali jestivu gljivu, a zapravo se radi o njihovim otrovnim “dvojnicama”. Osnovna i glavna razlika između otrovnih pupavki i jestivih rudnjača (šampinjona) je u tome što šampinjoni nikada nemaju bele listiće a pupavke imaju. Boja listića kod šampinjona u mladosti je rozikasta i starenjem postaju čokoladne boje ali nikad bela. Kod otrovne panterovke meso je uvek belo, dno drške ima beli ovoj, dok kod jestive biserke meso pocrveni posebno pri dnu drške i dno drške nema ovoj. Otrovna zavodnica sa listićima oštrih ivica raste u grmovima, dok jestiva lisičarka raste na zemlji, ima tupe listiće i raste pojedinačno. Konačno, najkobnija greška je ako se umesto jestive zelene zeke, ubere i konzumira njena otrovna “dvojnica” – zelena pupavka. Potonja gljiva raste na svim mestima, a njena smrtonosna količina je samo 20 grama" objašnjava naš sagovornik i dodaje:

"Do trovanja može doći samo ako se gljve pojedu. Zelenu pupavku recimo jede puž i on nema problema, njemu je to poslastica, ali za čoveka je ova gljiva smrtonosna. Simptomi se razlikuju, ali zanimljivo je da kod otrovnijih gljiva prvo bude prisutna mučnina, a nakon toga možete da padnete u komu i to nekad čak dan, dva kasnije. Kada su u pitanju manje otrovne onda brzo dođe do jačih simptoma, ali to je dobar znak i samo je potrebno brzo reagovati i javiti se lekaru", kazao je naš sagovornik.

(Espreso/Dijana S.)