IGRANJE IGRICA IMA I POZITIVAN UTICAJ NA DECU, ALI KADA JE ALARM ZA UZBUNU? Tanka je linija od zabave do AGRESIJE!

Deca su opsednuta video igricama, u tinedžerskom dobu već su pravi mali hakeri, spremni i na prevaru da ostvare cilj. Naime, iako igranje video igrica ima i niz pozitivnih strana, što je nedavno istraživanje to i ukazalo, generalno, višečasovno sedenje za računarom, tabletom ili telefonom nije dobro za decu.

Ukoliko primetite da je vaše dete opsednuto igricama, potrebno je da se vi kao roditelj uključite, tako što ćete mu prići na kreativan način i usmeriti ga na realan svet, savet je stručnjaka.

Kina limitira igranje igrica za maloletnike na samo sat vremena

Prema rečima školskog psihologa Maje Svetozarević, igrice bi trebalo igrati otprilike pola sata dnevno, dok bi sve ostale aktivnosti trebalo preusmeriti na realno, a ne na virtuelno druženje.

- Kada kažem pola sata, to deci deluje nezamislivo jer su navikla da sate provode uz računar, tablet ili telefon. Zapravo, ima roditelja koji deci daju telefone i računare, samo da bi ih umirila, a sve je to pogrešno. Postoje kreativne igre, ali virtuelni svet nije rešenje niti zamena za realnost, jer oni se na taj na način samo ne zabavljaju, već tako i komuniciraju, umesto da odu zajedno u šetnju, da uzmu loptu i izađu napolje, objašnjava psiholog za „Blic“.

Da bi se sprečile ovakve negativne pojave, roditelji bi trebalo aktivno da se uključe i decu odvrate od kompjutera i igrica. Druženje uživo a ne preko interneta, kao i brojne aktivnosti mogu biti rešenje.

- U zavisnosti od afiniteta deteta treba ga usmeravati, ili na sport, ili na gimnastiku, na jezike, uključiti ga i usmeriti ka nečemu drugom, to je dobar put. S druge strane, treba skrenuti pažnju na to, da igrice igraju i mlađa, i starija deca, ali i odrasli, s tim što sve što ide preko pola sata, nije baš poželjno, kaže Svetozarević.

Istraživanja kažu da, ali umereno

Istraživanja na ovu temu su često kontradiktorna, dok s jedne strane imamo one koji kažu da igranje igrica ne pomaže kod kognitivnih sposobnosti, poslednje koje je rađeno u Švedskoj pokazalo je da ima pozitivnih efekata. Takođe, brojni zagovornici gejminga smatraju da nas igranje igrica čini srećnima, s tim što ne bi trebalo preterivati.

- Sve je u redu ako je nešto umereno, i ako imamo neko zadovljstvo od toga. Ako vidite da dete sate provodi i da je fokusirano na to, neophodno je da mu pomognete, ali polako i postepeno, jer ako to učinite naglo, može se javiti revolt pa nikuda nećete stići. Uvek savetujem roditelje da od samog početka rade sa detetom i da mu posvećuju pažnju na drugi način, a ne tako što će ga „umiriti“ telefonom ili računarom. Takođe treba voditi računa da nema agresivnih elemenata u igricama, kaže Svetozarević.

Prema procenama neuronaučnika iz Švedske, postoje i dobre strane, a to je da igranje igrice može pozitivno uticati na njihove kognitivne sposobnosti.

Kako prenosi Index.hr u Kini je sve to drugačije osmišljeno, te deca mogu igrati videoigre samo jedan sat dnevno i to petkom, subotom i nedjeljom. Međutim, mnogi zaljubljenici u video igre kažu da im ovakva vrsta zabave pomaže kada je mentalno zdravlje u pitanju.

Rad od kuće paralisao roditelje

Beograđanka Marija G. u razgovoru za „Blic“ kaže da je svojim mališanima dozvolila da igraju igrice samo vikendom, i da je zabeležila pozitivne rezultate.

- Moji sinovi imaju 7 i 11 godina. Suprug i ja samo zauzeti poslom, ali za decu smo uvek nalazili dovoljno vremena posle posla. Tokom epidemije počeli smo da radimo od kuće i onda se sve promenilo, i upravo smo mališanima davali da igraju igrice koliko su želeli. Stariji sin je promenio ponašanje, i kada smo se vratili u normalne tokove pokazao je određenu dozu agresivnosti prema vršnjacima. Mlađi je takođe imao momente kada bi nas gađao jastukom ili igračkama, dok nismo shvatili o čemu se radi. Ukinuli smo igrice, okrenuli ih ka nečemu drugom, i odredila oko sat vremena tokom vikenda, i sada je mnogo bolje. Naravno, to je trajalo nekoliko meseci dok su se sve dovelo „u normalu“, priča Marija.

Beograđanka ojađena za 6.000 dinara

Jedna Beograđanka ispričala je kako je sama nasela i tom prilikom ostala bez 6.000 dinara.

- Pre Instagrama mi je stigla poruka od koleginice. Tražila je da joj pošaljem moj broj telefona. Reč je o koleginici iz bivše firme koju dugo nisam videla, pa sam pomislila da stvarno više nema moj broj. Poslala sam joj svoj broj telefona, a onda je došao odgovor da će mi sms porukom stići jedan kod i da joj ga prosledim – ispričala je Beograđanka Telegraf.

Međutim, usledio je "hladan tuš", ženi je postpejd račun porastao za čak 6.000 dinara. Naime, kako se ispostavilo, kod koji je prosledila služi za plaćanje igrica.

- Sin mi je posle objasnio da se tinejdžeri na tik-toku čak i hvale hvale kako varaju da bi platili prelazak na sledeći nivo igrice. Sve što treba je da pošalju kod iz sms-a, a onda se usluga naplaćuje preko postpejd računa – objansila je ona.

Prave peripetije za nju su tek usledile.

- Moj Instagram profil je ukraden, šifra je promenjena, kao i slika i ime. A prijatelji me non stop zovu da mi se žale kako im je stigla poruka od mene, ista ona koju sam ja dobila od "koleginice", i kako im je nakon toga skinuto više hiljada dinara sa postpejd računa – ispričala je žena za Telegraf, kako je dodala, nekome je postpejd račun uvećan za 3.000 dinara, nekome i više, a najgore od svega je da se prevara širi velikom brzinom i da je takođe i veliki broj onih koji na istu nasedaju.

(Espreso / Blic)