POGLEDAJTE
NASTAVAK SAMITA U PRAGU: Šta znači odlaganje odluke EU i Evropske komisije o nafti? Koliko Srbija gubi
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da bi to mogla da bude direktna finansijska šteta Srbiji i da bi time "izbili iz džepa građana Srbije stotine miliona evra"
Jučerašnja vest da možda od 1. decembra nećemo moći da uvozimo rusku naftu navela nas je na razmišljanje o mnogim temama, a pre svega kako će se to odraziti na naš svakodnevni život.
Celu priču počela je Hrvatska i još neke zemlje Evropske unije kada su se usprotivile činjenici da Srbija kroz Jadranski naftovod dobija jeftiniju rusku naftu.
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da bi to mogla da bude direktna finansijska šteta Srbiji i da bi time "izbili iz džepa građana Srbije stotine miliona evra". Ona je izjavila da ne postoji alternativni naftovod i da je to Hrvatska "zloupotrebila". Podsetimo, nafta se do Srbije iz Rusije doprema morem i to preko Hrvatske Jadranskim naftovodom JANAF. Odatle dolazi do kompanije sa sedištem u Srbiji, Naftne industrije Srbije, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, koji je dalje prerađuje i pušta u promet.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin poručuje da će Srbija u bliskoj budućnosti morati da razmisli o izgradnji naftovoda u partnerstvu sa drugim zemljama. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će Naftna industrija Srbije od 1. novembra uvoziti samo nerusku naftu i to 80 odsto, dok će 20 odsto biti srpska nafta.
O svemu ovome, ali pre svega o tome kako će se to odraziti na naš svakodnevni život, urednik i voditelj Slaviša Veselinović večeras razgovara sa svojim gostima: Miodragom Kaporom, stručnjakom za energetiku i Dragoljubom Kojčićem, političkim filozofom i publicistom.
Ne propustite Usijanje od 19.55 časova na Kurir televiziji!
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
