IMA LI KONTROLE NA SRPSKIM PIJACAMA? Opasnost kreće od ZAVODNICE iz šume do tezgi!

Najnoviji slučaj trovanja desetoro ljudi otrovnim gljivama, od kojih se njih osam nalazi u teškom stanju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, ponovo je otvorio problematiku ko bere i ko prodaje gljive na srpskim pijacama, jer se radi o potpuno zakonski neregulisanom području.

Sem toga, posebnu opasnost čak i za iskusne berače, predstavlja to što mnoge jestive gljive imaju svoje otrovne “dvojnice”, a to je po svemu sudeći i sada bio uzrok trovanja ljudi koji su gljive kupili na šabačkoj pijaci.

Prvi rizik počinje u šumama, koje sada zbog povoljnih vremenskih prilika obiluju najrazličitijim gljivama, priča za “Blic” predsednik Gljivarskog društva Valjevo Dragić Tomić,

- U gotovo sto odsto slučajeva trovanje se događa pošto nedovoljno edukovani berači misle da su ubrali i konzumirali jestivu gljivu, a zapravo se radi o njihovim otrovnim “dvojnicama”. Osnovna i glavna razlika između otrovnih pupavki i jestivih rudnjača (šampinjona) je u tome što šampinjoni nikada nemaju bele listiće a pupavke imaju. Boja listića kod šampinjona u mladosti je rozikasta i starenjem postaju čokoladne boje ali nikad bela. Kod otrovne panterovke meso je uvek belo, dno drške ima beli ovoj, dok kod jestive biserke meso pocrveni posebno pri dnu drške i dno drške nema ovoj. Otrovna zavodnica sa listićima oštrih ivica raste u grmovima, dok jestiva lisičarka raste na zemlji, ima tupe listiće i raste pojedinačno. Konačno, najkobnija greška je ako se umesto jestive zelene zeke, ubere i konzumira njena otrovna “dvojnica” – zelena pupavka. Potonja gljiva raste na svim mestima, a njena smrtonosna količina je samo 20 grama – objašnjava naš sagovornik šta treba, a šta od “šumskog mesa” nikako ne treba ubrati.

Jedna od najčešćih grešaka je prilikom branja lisičarki, koje imaju otrovnu "dvojnicu" - gljivu zavodnicu

Tomić objašnjava da je zabluda da su jestive gljive uvek na istom mestu gde su ih lane pronašli berači, jer već ove sezone tu mogu rasti njihove otrovne “dvojnice”. Rizik je, kako dodaje, posebno sada veći jer su vremenski uslovi pogodovali bujanju “šumskog mesa”.

Kako upozorava s obzirom na pređašnja iskustva, nakon branja gljive ne završavaju samo u domaćinstvima, nego i na pijačnim tezgama. Sam je, kako tvrdi, u nekoliko navrata na pijaci u Valjevu registrovao berače koji prodaju otrovne, tvrdeći da su u pitanju jestive pečurke.

Berači često mešaju i otrovnu pupavku i jestivu rudnjaču

- Problem je u tome što su gljive našoj zemlji zakonom potpuno neregulisano područje. Najpre, ne postoji propis ni ko može da ih skuplja, ni ko kontroliše ubrane gljive, kao ni to ko može da ih prodaje na pijaci. Za berbu gljiva nije nadležna ni jedna inspekcija, a prodaju na pijaci, nevezano da li su u pitanju jestive ili njihove otrovne “dvojnice”, može da spreči samo komunalna inspekcija i to ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu – objašnjava naš sagovornik.

Po Tomićevim rečima, zato je neophodno da gljivarska udruženja stalno rade na edukaciji berača i konzumenata gljiva, ali da novac koji za edukacije dobijaju od države i lokalnih samouprava nije dovoljan za sve projekte. S druge strane, zamena krvi zbog teškog trovanja zelenom pupavkom koja se obavlja isključivo na VMA, kako kaže, košta od 3.000 do 5.000 evra.

- U međuvremenu, samo možemo da apelujemo na sve građane koji beru i jedu gljive, kao i na prodavce gljiva, da budu daleko precizniji i obazriviji pri utvrđivanju njihove jestivosti, da konsultuju stručnjake, a ukoliko imaju simptome trovanja da se bez čekanja jave lekaru – zaključuje Tomić.

Za prodaju gljiva na pijacama praktično nije nadležna nijedna inspekcija

Poljoprivredna inspekcija nije zadužena za pečurke

Kako su za "Blic" objasnili iz Poljoprivredne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, oni nisu ni po kojoj osnovi zaduženi za ovaj problem, odnosno, za ovu oblast.

- Naša inspekcija nije zadužena za pomenute dozvole za rad kada su prodavci pečuraka u pitanju. Pomenute dozvole daje Životna sredina i oni treba da se izjasne na osnovu čega su smatrali da je ispravno u ovom slučaju istu dati gospođi koja je prodavala otrovne pečurke. Kako smo saznali, ovaj slučaj je već u Tužilaštvu. Ljudi i nas zovu, ali, ponavljam, to nije naša nadležnost - rekli su ispred Poljoprivredne inspekcije.

U Opštu bolnicu u Šapcu prvi pacijent primljen 28. septembra

Iz Opšte bolnice u Šapcu kazali su za "Blic" kako su od 28. juna do danas imali čak 8 osoba koje su primili sa simptomima trovanja, te objasnili kako se sve one trenutno nalaze na VMA.

- Prvi pacijent koji je primljen kod nas došao je 28. septembra, dok je danas došao još jedan pacijent i ukupno ih je osmoro. Prva dva pacijenta došla su u relativno dobrom stanju, međutim došlo je naknadno do pogoršanja. Svi oni se trenutno nalaze na VMA, i oni su upoznati sa njihovim trenutnim zdravstvenim stanjem - objasnili su ispred šabačke opšte bolnice.

Kako dalje objašnjavaju, svi pacijenti su punoletni, te da među obolelima nema dece.

- Među osobama koje su primljene nema dece, svih osmoro obolelih ljudi su punoletni. Ono što je sigurno je ste da su se svi oni zarazili na istom mestu, odnosno, na šabačkoj pijaci, i svi su imali simptome poput povraćanja, proliva, tačnije, probleme sa digestivnim traktom - naglašavaju iz šabačke bolnice za "Blic".

"Blic" je kontaktirao "Beogradske pijace" i rekli su mi kako oni samo izdaju prostor na osnovu dokumentacije koju im daju zakupci tezgi, dok same dozvole za rad daju određene inspekcije, bilo to tržišne, poljoprivredne ili neke druge koje se time bave. Oni nisu imali slučajeve slične ovom koji se desio na šabačkoj pijaci da su se ljudi otrovali pečurkama.

(Espreso / Blic)