KAKO SE ČUČAVAC NAŠAO MEĐU PITANJIMA? Sutra počinje POPIS STANOVNIŠTVA, imaćete pola sata da date 69 odgovora

Neka pitanja su građani očekivali, druga ih brinu, a neka su i nasmejala. Moramo li na sve da odgovorimo, kakve rezultate želimo, a koliko realnost odstupa od želja, da li će naši podaci biti bezbedni i kakve su kazne ako se ne odazovemo na popis. Sagovornici emisije Četvrtkom u 9 napominju da nema razloga za strah da će podaci biti zloupotrebljeni, i da popis može da pomogne državi, ali i čitavom društvu da se razvija.

Petar Korović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku izjavio je da je sistem organizovan tako da je popisivač dobio popisne krugove i obilazi teren.

"Ako niste kod kuće dostaviće obaveštenje, broj telefona popisnog info centra. Ako neko ne može da primi iz opravdanih razloga popisivača, vreme je pandemije i vladaćemo se onako kako bude diktirala situacija. Postoji mogućnost da popisivač dođe kod vas, da razmenite telefone i da obavite popis kada odgovara. Članovi domaćinstva mogu da daju podatke o ostalim članovima", navodi Korović.

Ne traže, dodaje, ljude prema adresi. "Kompletnu teritoriju smo podelili na krugove, popisujemo lica koja se zateknu u kući", ukazuje Korović.

Navodi da student koji je, na primer, rodom iz Kikinde i studira u Beogradu, informacije o njemu će biti date u njegovom domaćinstvu u Kikindi, ali i u Beogradu. "Obrada podataka će se pokazivati prema naselju kom pripada. Kada se donose neke politike infrastrukturne, važno je da imamo podatke. Ako je student u inostranstvu odgovoriće njegovi roditelji", navodi Korović.

Metodologija po kojoj se sprovodi popis je u potpunosti usaglašena prema međunarodnim standardima, ali će se naći i neka dodatna pitanja, dodaje Korović. "O broju dece, na primer, jer razlog je da se proučava fertilitet. Mi postavljamo pitanja koliko imate biološke dece, bez zadiranja u to da li su ona dobijena u braku ili su vanbračna", kaže Korović.

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ističe da mu lično ne smetaju pitanja.

"Profesionalno smo rezerve istakli kada je poslat nama nacrt Zakona. Prvi put smo imali primedbu zašto nije obavljena procena uticaja ovakve obrade podataka o ličnosti. Ona je urađena, kvalitetno je urađena i na drugi nacrt nismo imali primedbe. Procenu su diktirala tri pitanja, o nacionalnoj pripadnosti, jeziku i verskom opredeljenju. Obrada njihova je u principu zabranjena, ali je dozvoljena obrada u statičke svrhe", napominje Marinović.

Kada je pravljen set pitanja osim tri na koja ne mora da se odgovori, pretpostavili su da je pravljena statička greška zbog uzdržavanja onih koji će to da kažu. "Pretpostavka je da će veliki broj ljudi odgovoriti realno", napominje Marinović.

Važno snimiti situaciju

Petar Vasić, demograf i vanredni profesor na Geografskom fakultetu navodi da je ovo jedna od retkih statističih akcija koja se odigrava 10 godina od prethodnog popisa. "Važno je da se snimi situacija o celoj populaciji", ističe Vasić.

Prema Marinovićevim rečima, u ovom trenutku nije neophodno postavljati pitanja o LGBT zajednici, jer i ona spadaju u osetljive podatke, a Korović smatra da je pitanjima pokriveno sve što bi trebalo da se zna.

Vasić smatra da je popis izuzetna prilika da kada se već sprovodi statistička akcija, postave i pitanja koja se tiču zdravstvenog stanja naroda.

Marinović smatra da nije toliko bitno koja će sve pitanja biti postavljena, već kome će biti dostupni odgovori. "Ako se strogo kontroliše pristup i sve je zaštićeno, onda nema bojazni da bude bilo koje pitanje. Samo pitanje nije toliko nijedno strašno, mnogo je opasnije od toga da li će ti pojedinačni odgovori biti dostupni nekome kome je to nedopustivo", ističe Marinović.

Na osnovu onoga što zna kao Poverenik, dodaje, može da kažem da u ovom trenutku nema razloga za bojazan. "Kakve god mere da preduzmete, uvek postoji mogućnost neke greške. Ne mislim u softveru, već na eventualnu ljudsku grešku", kaže Marinović.

Korović napominje da mi nemamo zvaničan registar ljudi sa invaliditetom. "Ovo je možda pravi način da saznamo taj odgovor. To je dobro kada se kreiraju određene politike. Važno je da ljudi odgovore na ta pitanja da bismo imali prave podatke", napominje Korović.

RSZ odgovoran za softver i podatke

Navodi da kada je reč o bezbednosti podataka IT stručnjaci koji su zaposleni u Republičkom zavodu za statistiku su razvili tu aplikaciju. "Mi nismo želeli da neko drugi ima pristup tome. Ceo sistem je na serverima RZS-a i on je odgovoran za to", ukazuje Korović.

Podaci su, dodaje, maksimalno zaštićeni i da gotovo sigurno ne bi trebalo da bude nikakvih problema u tom polju.

Ko i kako određuje kazne

Kazne za odbijanje popisa su od 20 do 50 hiljada dinara i njih određuje sud. Korović objašnjava da popisivač dođe kod vas, vi ga odbijete, on obaveštava instruktora, pa ponovo dođu kod vas i pokušavaju da vas popišu. "Ako odbijete, onda obaveštavaju popisnu komisiju, a onda ako odbijete i njih obaveštavaju Zavod za statistiku, pa tek onda prekršajni sud vodi postupak", kaže Korović.

Marinović napominje da kazne imaju smisla, ali onda kada vrše preventivnu, a ne represivnu funkciju. "Poenta je da ljudi shvate značaj ovog popisa za razvoj društva", smatra Marinović.

Šta se može očekivati

Korović navodi da očekuju da će obrazovna struktura biti jača, kao i informatička pismenost nego u popisu 2011. "Ono što će nas neprijatno iznenaditi je starost stanovništva", navodi Korović.

Vasić ističe da je način na koji se meri nivo starenja u direktnoj vezi sa rađanjem. "Od pedesetih godina svaka generacija je bila manja od generacije svojih roditelja. Mnoge su posledice toga što ostajemo bez stanovništva. Popis će verovatno iznenaditi javnost. Jedan od važnih posledica toga je smanjenje radne snage i cilj je i da se pokažu rezerve radne snage", dodaje Vasić.

Korović ukazuje da se u migratornom setu pojavilo novo pitanje, jer do sada nisu postavljali pitanja za ona lica koja su duže bili u inostranstvu duže od godinu dana.

Milan Marinović smatra da pitanje da li biste želeli da napustite zemlju nije sporno, jer bi državi donelo koristi. "Da se 'gađaju' ti ljudi da se ubede da ostanu u zemlji, da im se stvore uslovi da promene nameru. To bi bilo veoma korisno", smatra Marinović.

Pitanja o toaletu u popisu

Korović napominje da je pitanje o tipu ve-ce šolje u domaćinstvu zato da bi se analizom podataka u određenom naselju moglo da kaže da prosečan stan ili kuća izgledaju na određeni način, da je imaju ve-ce u kući ili van kuće.

"Taj ve-ce je opremljen takvom infrastrukturom, ima vodu i struju. Ako ćemo detaljno, imate ve-ce sa šoljom ili nužnikom sa čučavcem. Iz tog razloga da bismo na bazi tih podataka znali šta da radimo u budućnosti i šta je najtraženije na određenoj lokaciji", navodi Korović.

(Espreso / RTS)