PRED NJIM SU SPUŠTALI GLAVU SVI PATRIJARSI I EPISKOPI: A on je ovako objasnio šta BOG HOĆE OD ČOVEKA

Justin Popović rođen je 1894. godine u svešteničkoj porodici u Vranju. Po roćenju dobio je ime Blagoje, koje je nosio sve dok se 1916. godine nije zamonašio i uzeo ime Justin.

Pre zamonašenja studirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a sa srpskom vojskom povlačio se preko Albanije, nakon čega se i zamonašio u Skoplju, 1. januara.

Školovao se u Rusiji i Engleskoj, na čuvenom Oksvordu, a zatim je doktorirao u Atini. Godine 1934. postaje profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Njagova predavanja privlače ogroman broj slušalaca, ali zbog svog antikomunizma (neki kažu i prećutne podrške kvislinškim režimima Nedića i Ljotića, konačno i podrške četnicima) postaje nepoželjan element potkraj Drugog svetskog rata. Uhapšen je, ali je pušten iz pritvora. Nema naznaka da je bio maltretiran.

Od 1948. godine Justin Popović boraviće kao arhimandat u manastiru Ćelije narednu 31 godinu.

Iako će, za sve to vreme, navodno, biti pod budnim okom komunista, te nije imao nikakve javne nastupe, Jusitnu su ljudi sami dolazili, i on ih je primao.

Njagov uticaj na pravoslavni svet bio je ogroman. Doslovno se može reći da je imao poslednju reč u svim najvažnijim pitanjima, a pred njim su drhtali svi patrijarsi i episkopi.

Bio je u stanju da stopira sve ono što je video kao ekumenizam. Rečju — bio je gromada teološke i eklisioške misli, pa su ga ondašnji

Evo jednog citata iz tog dela, pitanja na koje odgovara Sveti ava Justin Ćelijski:

“Šta Bog hoće sa ovim svetom? Кakav je cilj Božji u njemu? Šta Bog hoće sa rodom ljudskim? Sa čovekom? Zašto je Bog stvorio ovakav svet i ovakvog čoveka u njemu?

To ne zna, i ne može znati nikakva ljudska mudrost, nikakav ljudski razum. To može znati, i stvarno zna jedino Hristovom blagodaću oblagodaćena mudrost, i Hristovom blagodaću oblagodaćeni razum. ‘Bogatstvo blagodati’ Svoje Trosunčani Gospod je izlio na nas ‘objavivši nam tajnu volje Svoje’ u ličnosti Gospoda Hrista i Njagovom bogočovečanskom podvigu spasenja: tajnu volje Svoje o našem zemaljskom svetu, i o svima svetovima, o čoveku, i o svima ljudskim bićima.

Nema sumnje, tajna svih svetova je u tajni volje Božje. Da nam je nije objavio, mi ljudi nikada ne bi saznali i otkrili tu tajnu, a samim tim ni tajnu naše ljudske volje: radi čega nam je volja data, i čemu treba da služi, i kako da se upravlja. Po predvečnom blagovoljenju Svom Bog nam je otkrio tu tajnu koju je imao u Sebi o svetu i svetovima, i o čoveku u njima. A to blagovoljenje vascelim bićem svojim izvire iz bezgranične ljubavi Božje, kojom Bog i određuje od večnosti sav Svoj odnos prema rodu ljudskom.

Do dolaska Gospoda Hrista u naš zemaljski svet, rod ljudski bio je puki siromašak, jer nije znao ‘tajnu volje Božje’, nije znao šta Bog hoće sa nama ljudima, sa anđelima, sa zvezdama, sa životinjama, sa biljkama, sa vasionama. A sve to saznao je sa pojavom Bogočoveka Hrista na zemlji. U čemu je ‘tajna volje Božje’? U tome: ‘da se pod glavom Hristom sjedini sve što je na nebesima i na zemlji'”.

(Espreso / Opanak)