"U OVČI SE DEVOJKE UDAJU IZMEĐU 13. I 17. GODINE, MORAJU DA RODE..." Niko ne može da veruje da se OVAKO živelo u BG

"U Ovči devojke se udaju između 13. i 17. godine, a venčavaju posle nekoliko godina". Ovako je glasio naslov u novinama u maju 1939. godine. Za venčanje pred Bogom nisu imale dovoljno godina, a nerado su pristajale i na porod, iako se podrazumevalo rađanje jednog do dva deteta. To je "obaveza", ostalo je bila dobra volja.

Devojke spremne za udaju mogle su se na prstima prebrojati, pisalo je. Kako je u Ovči obitavao i nemali procenat rumunskog stanovništva, ljudi su živeli po posebnim, hibridnim, izmešanim običajima koji su za današnje prilike nesvakidašnji, čudni, bizarni, pa i neljudski s obzirom na to da su "udavače" zapravo bile maloletne tinejdžerke, pa čak i devojčice koje emotivno i fizički nisu bile zrele za bračne dužnosti i obaveze. Muškarci bi posle 20. godine, takođe, od sramote zbog "starosti" buduće supruge morali da traže u drugim selima.

Prenosimo vam tekst u celosti kako biste stekli potpunu sliku društvenih prilika u okolini Beograda s kraja tridesetih godina prošlog veka.

"Stanovnici sela Ovče, u neposrednoj blizini Beograda, žive posebnim životom i imaju naročite običajke i nazore, koji su za njih zakoni. Najinteresantniji su svadbeni običaji. Takvih običaja nema nigde, sem kod Rumuna, koji su naseljeni u nekim selima Banata.

Što je najinteresantnije, mladenci se ne venčavaju u crkvi odmah. Oni venčanju u crkvi ne poklanjaju veliku važnost i venčavaju se tek posle nekoliko godina. Glavni je razlog tome, što rano stupaju u brak i nemaju dovoljan broj godina za crkveno venčanje.

Dešava se da se istoga dana venčaju roditelji i da njihovom venčanju prisustvuju deca, pa posle da se krste deca ili obratno, što je vrlo retka pojava u pravoslavnoj crkvi kojoj i Rumuni pripadaju. Aktu venčanja ‚oni ne poklanjaju nikakvu važnost.

Selo bez udavača

Iako se Ovčanke tako rano udaju, one su moralne. I kroz ceo život vode računa o braku i poštenom životu.

Ali ima jedna mana: nerado rađaju decu. Običaj je roditi jedno ili dvoje najviše. Retko će koja prekršiti taj običaj. One pribegavaju svim mogućim sredstvima da se oslobode materinstva.

Na kraju treba naglasiti da u Ovči ima vrlo malo udavača. Sve bi se izbrojale na prste. Usled toga se mladići iz Ovče žene iz drugih rumusnkih naselja. Pre izvesnog vremena oženio se i najstariji momak u selu. Imao je pune 23 godine i oženio se iz Kraljevićeva, jer se iz Ovče nije mogao oženiti pošto je bio mnogo star."

Iako nema ni ceo vek u odnosu na vreme kada su ovakvi običaji bili svakodnevica, mnogo toga se promenilo na polju međuljudskih odnosa, društvenih sloboda i prava odlučivanja.

Ipka, našim bakama i prabakama bilo bi uglavnom zapoveđeno, a naređenje je podrazumevalo i izvršenje.

Kako komentarišete ovaj novinski tekst?

(espreso / Blic žena)