PORED ZGRADE S NJEGOVIM IMENOM PROLAZIMO SVI: Ko je bio Kapetan Miša, najbogatiji Balkanac? (FOTO)

Zgrada je sagrađena 1863.

Nalazi se u ulici Studentski trg br. 1, i sa gradnjom je započeto u periodu od 1857. do 1863. godine prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole. Danas je u polovini smešteno sedište Beogradskog univerziteta, dok su u drugoj polovini zgrade Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta i Seminar za vizantijski grčki Odeljenja klasičnih jezika Filozofskog fakulteta.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

U vreme nastanka, zdanje je bilo predmet divljenja sugrađana kao jedna od najraskošnijih i najviših građevina u Beogradu. Izgradnja ovog objekta u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice, koja je tek bila u procesu regulacije, označila je preokret u načinu gradnje i arhitektonskom mišljenju. Ovo zdanje predstavlja svedočanstvo transformacije Beograda iz orijentalne varošice u evropsku prestonicu moderne urbane strukture.

Prvobitno je bila predviđena da služi kao dvor Đorđa Karađorđevića, Karađorđevog unuka, koji je bio oženjen Sarom, najmlađom kćerkom kapetana Miše.

Na Malu gospojinu, uz prisustvo najviših državnih činovnika, profesora Velike škole, srpskih književnika i drugih viđenijih ljudi, zdanje je u ime najviše srpske škole primio njen rektor, profesor Konstantin Branković.

Većina Beograđana zna da se objekat zove Kapetan-Mišino zdanje. Ali, ipak je malo onih koji će znati da vam objasne ko je u suštini bio taj kapetan Miša?!

Jedan od najbogatijih Evropljana svoga doba, veliki srpski dobrotvor koji je hiljadama dukata pomagao Beogradsku čitaonicu, Narodno pozorište. Kapetan Miša zvao se Miša Anastasijević. Živeo je u 19. veku i bio veliki srpski trgovac i dobrotvor.

Rodno mesto Miše Anastasijevića je Poreč ili Porečje, planinska oblast u istočnom delu Srbije, čija je severna granica reka Dunav.

Miša nije imao sreće da odraste uz roditelje. Majka Ruža, zanemoćala od porođaja, umrla je ubrzo nakon porođaja, dok je otac Anastas, po kome je Miša iskovao svoje prezime, preminuo dve godine kasnije. U burnim godinama Prvog srpskog ustanka, dečaka je odgajala maćeha Milja, starajući se o njemu do kraja svog života.

Pred Turcima, krajem 1805, Miša i Milja su prešli Dunav i u izbeglištvu upoznali trgovca Stojana Matrošliju, sa kojim je Milja postigla dogovor da Stojan sa svojom porodicom vodi trgovinu mešovitom robom pokojnog Anastasa, a da se zarada deli. Trgovina je krenula dobro, pa je bilo novca i za Mišino školovanje. Nažalost, 1812. Stojan je preminuo, ali Milji i Miši je ostavio ušteđevinu koja im je omogućila pristojan život.

Već sledeće, 1813. godine, posle propasti Ustanka, moralo se opet bežati preko Dunava ispredTuraka. Većina se vratila odmah posle proglašenja opšte amnestije. Među njima su bili Miša i Milja. U rodnom Poreču desetogodišnji dečak, koji čita i piše, brzo se snašao. Prvo uz dobru platu zamenjuje odsutnog učitelja, zatim je pisar Bejšir­age, a od 1817. do 1822. je carinik i nadzornik na skeli, a potom se posvećuje trgovini.

Njegov talenat, intuicija i, iznad svega, veliki rad donose mu već prve godine kapital koji prelazi 6.000 groša, što ga je svrstalo među bogate ljude u Srbiji.

Sa 23 godine mladi i uspešni porečki trgovac Miša Anastasijević se oženio Hristinom, popovom kćeri, čiji je brat Sima Urošević bio jedan od sekretara kneza Miloša Obrenovića. Miloš, koji je pored političke moći bio i najveći trgovac u Srbiji, obostrani interes moćnog vladaoca i mladog i ambicioznog dunavskog trgovca brzo su se spojili.

Vremenom će Miša, uz Miloševu saglasnost i interes, i sa činom kapetana, postati čovek koji u potpunosti kontroliše najunosniju trgovinu Dunavom, da bi po okončanju Miloševe prve vlade i odlaska u izgnanstvo sav prihod usmeravao u svoje ruke. Nedugo posle toga došao je u Beograd i objavio koliko mu je bogatstvo.

Mišino bogatstvo je raslo pa je postao najbogatiji Srbin XIX veka i vlasnik devet velikih spahiluka u Vlaškoj, 23 brodske agencije koje kontrolišu sav promet Dunavom od Beograda do ušća, najmanje 74 broda za prevoz soli, kao i brojnih stovarišta.

Kompanija je zapošljavala oko deset hiljada ljudi, a Mišina gotovina se procenjivala na 1,5 miliona dukata cesarskih – toliko da od te ogromne sume novca, bez rizika, dva puta pozajmljuje novac državnoj kasi Moldavije. Tada, s pravom, dobija i nadimak Podunavski Rotšild.

Svoje bogatstvo je držao u Rumuniji, ali je svih pet kćeri udao za Srbe!

Ovde priča o Miši Anastasijeviću dobija zaokret sa Miše kao poslovnog čoveka na Mišu kao čoveka koji svoje bogatstvo koristi da bi svoju ćerku učinio srpskom kneginjom.

Naime, Podunavski Rotšild je planirao da se bogatstvom suprotstavi Milošu Obrenoviću u aktuelnoj borbi, ali ne da odbrani vladajućeg kneza Aleksandra Karađorđevića, već da na njegovo mesto postavi zeta Đorđa.

Po sopstvenom priznanju, ta politička kampanja koštala ga je više od 80.000 dukata!

Miloš je imao više glasova na Svetoandrejskoj skupštini, iako je Miša njome predsedavao i usmeravao rad. Predsedavao je Svetoandrejskoj skupštini na kojoj je smenjen knez Aleksandar, ali srpskim poslanicima je bilo dosta oligarha ustavobranitelja i Karađorđevića i pozvali su natrag Obrenoviće, knjaza Miloša i Mihaila.

Ovi nisu zaboravili Anastasijevićevo izdajstvo i uskratili su mu državnu pomoć. Kapetan Miša se povukao i poklonio nesuđenu palatu otečestvu, za prosvetne svrhe, a zatim otišao trajno u Rumuniju, gde je nastavio život u neviđenoj raskoši, nemilice trošeći ogromnu imovinu.

Poražen u svojoj nameri, odustao je od daljnjeg bavljenja politikom i ubrzo napustio Srbiju, a u Beograd je svraćao samo da obiđe svoje najbliže.

Kapetan Miša je život proveo u raskoši, nemilice trošeći ogromnu imovinu. Umro je i sahranjen 1885. na svom feudalnom posedu u Kležanu u Rumuniji, na čije je ukrašavanje, po sopstvenim rečima, potrošio 125.000 dukata.

Nagrada "Kapetan Miša Anastasijević" je godišnja nagrada koja se dodeljuje najuspešnije pojedince, preduzetnike i institucije u Južno banatskom regionu. Ova nagrada se dodeljuje u Novom Sadu tokom manifestacije "Put ka vrhu" čiji je cilj da podstiče i afirmiše preduzetništvo u Srbiji.

BONUS VIDEO: Kafana Zlatna moruna - mesto gde je Princip igrao bilijar i planirao atentat

(Espreso.co.rs)