ONI JEDINI U SRBIJI ORGANIZUJU SAHRANU DOK STE JOŠ ŽIVI: Espreso otkriva kako TO FUNKCIONIŠE i kolika je ČLANARINA!

Smrt članova porodice pre svega je emocionalni udarac, ali to nije jedini stres sa kojim se ljudi susreću kada im umre neko bližnji. Troškovi, ali i čitava procedura i papirologija oko sahrane, ogroman su problem za većinu stanovništva. U momentu kada tuguju, oni se još moraju baviti administracijom kako bi bližnjeg poslali na večni počinak dostojansveno i onako kako je želeo i zaslužio.

Troškovi sahrana u Srbiji drastično su se povećale u poslednje dve godine, a Beograd je na vrhu po visini cena. Troškovi sahrana u Srbiji drastično su se povećale u poslednje dve godine, a Beograd je na vrhu po visini cena, tako da pogrebna oprema i usluge sahrane ili kremacije, koštaju minimum 90.000 dinara, bez obzira da li se ožalošćena porodica obrati privatnoj agenciji ili Javnom komunalnom preduzeću ’’Pogrebne usluge’’ Beograd kojem je Grad poverio upravljanje grobljima i krematorijumom.

Privatne agencije koje nude da "odmene" članove porodice umrlog u organizaciji ispraćaja, svoje usluge debelo naplaćuju.

Pored toga, u celoj zemlji grobnih mesta sve manje ima. Pojedina groblja u Beogradu su čak "zatvorenog" tipa, to jest više nije moguć zakup novog grobnog mesta, već se sahrane mogu vršiti samo u porodičnim grobovima i grobnicama, ako tu mesta još ima. Ako su već popunjena, javna komunalna preduzeća obavljaju internu ekshumaciju, što su dodatni, ne mali troškovi.

Zbog svega ovoga, kremacija se nameće kao praktičniji izbor, ali u našoj zemljii se još uvek mali procenat ljudi odlučuje za ovaj način sahrane iz različitih razloga. Jedan je što mnogi ne znaju da sveštenici SPC i kod kremacije obavljaju opelo, a onima koji žive van Beograda i Novog Sada gde su jedina dva krematorijuma u našoj zemlji, ovakvo opredeljenje bi dodatno povećalo troškove zbog prevoza.

Krematistička organizacija „Oganj” je udruženje gradjana, najstarije u Srbiji, iza koje stoji više od veka postojanja - osnovana je 1904. godine.

Zahvaljujući aktivnostima ’’Ognja’’, kremacija polako prestaje da bude ’’tabu’’ tema u Srbiji. Otvorena su dva krematorijuma, a sada se zalažu da se izgradi i treći u Nišu, kako bi se i stanovnicima u unutrašnjosti, omogućio ovaj ekološki prihvatljiviji način sahrane. U Beogradu, pored sala za ispraćaj na Novom groblju i Lešću, ispraćaj za kremaciju se može obaviti i na Zemunskom groblju i Orlovači. Kaseta za smeštaj urni (kolumbarijumi i rozarijumi) imaju sva groblja u nadležnosti JKP ’’Pogrebne usluge’’.

Koliko je kremiranje značajan korak u ekološkom smislu pitali smo Maju Nikolić, sekretara Udruženja krematista "Oganj".

"Za kremaciju se opredeljuju oni koji su svesni da je zemljište ograničen i skup resurs i žele da ono ostane čisto i zdravo za buduće generacije. Razlozi su, dakle, i humani i zdravstveni, pa su zbog toga među osnivačima i članovima udruženja „Oganj“ oduvek bili lekari, poput Jovana Jovanovića Zmaja, na primer", objašnjava za Espreso naša sagovornica.

Nedostatak grobnih mesta prisutan je svugde i lokalne samouprave izdvajaju velika finansijska sredstva za otkupljivanje građevinskog i poljoprivrednog zemljšta za izgradnju novih. Pored toga, formiraju se i ’’divlja’’ groblja, nehigijenska i komunalno neuređena. ’’Ovo je ogroman ekološki problem", dodala je naša sagovornica.

Kasete za smeštaj urni zahtevaju mnogo manje prostora, a urne se mogu položiti i u porodična grobna mesta bez obzira na broj prethodnih sahrana.

"Ukoliko porodica ne poseduje mesto za smeštaj urne, može se zakupiti kaseta u kolumbarijumu ili rozarijumu. Кolumbarijum je zid sa kasetama u koje se mogu smestiti dve urne. Rozarijum je uređena površina na zemlji sa kasetama u koje se mogu smestiti četiri urne. Na Novom groblju u Beogradu postoji i “Vrt sećanja” to jest posebno uređena i ograđena površina gde se vrši rasipanje pepela" objasnila nam je Maja Nikolić.

Zato osim ekološkog, kremacija ima i praktičan značaj, te stanovništvo ne treba da brine da li će biti mesta za njih na groblju.

Osim što se pomenuto udruženje od samog nastanka bavi popularizacijom kremacije kao načina sahranjivanja koji čuva životnu sredinu, oni su jedini u Srbiji koji nude mogućnost uplate troškova i organizacije bilo klasične sahrane, bilo kremacije, za života, to jest unapred i to kroz Solidarni fond ’’Ognja’’ koji je formiran 1987.godine.

Na taj način, lica koja uplaćuju troškove, mogu na vreme izraziti želju na koji način žele da budu sahranjeni, a ne da porodica u momentu organizacije sahrane bližnjeg mora, uz svedoke, kod notara da overava izjavu o njegovom opredeljenju.

Sekretar Udruženja "Oganj" za Espreso je rekla da je ovaj vid usluge značajan nesamo za članove Fonda udruženja već i njihove bližnje.

"Našim članovima garantujemo da ćemo izvršiti kompletnu organizaciju sahrane, od papirologije, prevoza, kupovine pogrebne opreme do načina sahranjivanja.

Iako se Udruženje prvenstveno bavi populaizacijom kremacije, naši članovi mogu biti klasično sahrananjeni ukoliko izraze takvu želju. Visina učešća za troškove sahrane zavisi od godina članova i dužine otplate. Pravo na organizaciju stiču odmah, a na plaćanje troškova posle određenog perioda otplate. Pa tako članovi koji imaju do 60 godina i troškove otplaćuju na 20 godina, stiču pravo posle 5 godina otplate, dok stariji stiču pravo posle mesec dana, ali su u obavezi da izvrše upolatu odjednom ili u 8 mesečnih rata" obasnila nam je gospođa Nikolić.

Uplate su iste, bez obzira da li je član izrazio želju da bude kremiran ili klasično sahranjen. Članovi koji nemaju porodicu, rodbinu ili sklopljen ugovor o doživotnom izdržavanju, mogu potpisati izjavu kojom ovlašćuju službenike Udruženja da preuzmu potvrde o smrti od lekara.

Iako bi prva pomisao bila da ovakva vrsta usluge postoji upravo za lica koja nemaju porodicu niti osobu koju mogu zadužiti da obavi itavu priceduru sahrane, sekretar Udruženja "Oganj" nas je razuverila.

"Čak 80% naših članova su osobe koje imaju porodicu, ali da bi njih oslobodili obaveza, odlučuju se da tu obavezu prepuste profesionalcima. Ima i članova čija deca žive u inistranstvu. U tom slučaju kremacija je idealno rešenje jer se može obaviti i ako oni nisu u mogućnosti tada da doputuju, ali urne se čuvaju koliko god da treba, te se njihovo polaganje organizuje kada porodica može da prisustvuje. To je bio veoma čest slučaj u poslednjih par godina zbog Korona virusa, zabrane putovanja, kretanja i skupova.

Ona je Espreso rekla i da se za članstvo u ’’Ognju’’ ne odlučuje samo određena grupa građana. Tu su ljudi različite vere, nacije, profesije, ili nivoa oobrazovanja. I mnoge poznate ličnosti su ukazale poverenje upravo ovom Udruženju, između ostalih Predraga Ejdus, Miroslav Čangalović, Smilja Avramov, Timoti Džon Bajford, Vojislav-Voki Kostić čiji je otac, dr Aleksandar Kostić bio i dugogodišnji predsednik ’’Ognja’’ i mnogi drugi. Smatra da su se prepoznali u ideji ’’Budimo odgovorni prema životu, sebi i bližnjima’’, koju zastupa ’’Oganj’’.

(Espreso / Jovana Nedeljković)