HOROR! Od ovog ZLA Srbi su se branili tako što bi žene GOLE stajale oko vatre: Narod se plašio da mu izusti ime

Čuma je mitsko biće kod Srba koje je sa sobom nosilo kugu i epidemiju. Ovo je bila kazna za počinjene grehe i malo njih je uspevalo da umakne njenoj streli ili pogledu. Bila je strašna i nemilosrdna, a naši preci su tokom vekova pokušavali na razne načine da je zaustave i lukavo se dovijali kako da se zaštite od nje.

Često opisivana i kao nevidljiva, ali opet toliko strašna da se njeno pravo ime – kuga – nije smelo izgovoriti naglas. Stoga su je od milja nazivali i kuma ili tetka.

U svoje pohode je kretala sa kraja sveta, koji se zvao Čumin vilajet, sa ciljem da nađe sva imena sa spiska iz knjige koju je nosila sa sobom. Zato je bilo uvraženo verovanje da joj se ne treba odazivati.

Zamišljana kao mlada devojka duge kose, koja je držala do svoje higijene, ili kao baba u crnoj odeći. Bilo je tu još obličja, a svaka je volela da se kupa i češlja. Zato su joj naši stari često pripremali kupke i ostavljali češljeve, sa ciljem da je odobrovolje i odvarate od nauma da uzme nekoga od ukućana.

A u kuću je, kako kažu slovenska mitologija i živopisno narodno predanje, obično uskakala kroz dimnjak ili silazila sa tavana, pod okriljem svoje saveznice noći, kako bi ostala neprimećena.

Prilikom ovih noćnih upada, jako bi se uvredila ako bi naišla na neuredan dom. Zbog Čume su se redovno prali sudovi jer ako ih zatekne prljave – grebe ih noktima i zagadi, pa se tako dalje prenosi zaraza na aljkave ukućane. To je podsticalo ljude da prilikom epidemija kuge detaljnije brinu o higijeni kuće.

U različitim krajevima Srbije su postojala drugačija verovanja o tome na koji način je širila kugu i ubijala ljude. Dok je kod jednih ubijala strelama iz zemljane posude, drugi kažu da koga udari pod mišku mora da se razboli od kuge. Ali svi su se slagali u jednom, kuda god bi prošla, za sobom je sejala smrt i pomor.

Zaštita od kuge

Takođe, postojali su načini – pored brige o higijeni – da se ona zaustavi, pa se tako za onog ko joj ukrade posudu sa strelama smatra da je zaustavio kugu.

Zaštita je sprovođena i tako što bi: devet žena, potpuno nagih, okrenutih prema vatri pravilo Čuminu košulju. Ovaj poduhvat je morao da bude tajan, a nagost je bila imperativ, jer su joj se pripisivale natrpirodne moći koje su pomagale da se raskinu sve natprirodne veze. Potom bi se svi provlačili kroz gotov odevni predmet, u nadi da će ih ovaj tajanstveni ritual zaštiti od kuge.

Još jedan zanimljiv način da se zaustavi je bio iscrtavanje brazde: Naime, prema verovanju – dva brata blizanca uz pomoć dva crna vola, koji su takođe morali da budu blizanci, iscrtavala su magičan krug kroz koji kuga nije mogla da prođe.

Da je ubije nije mogao niko, bar ne ljudska ruka. Naši stari su verovali da se strašno plašila crnih pasa i volova i to baš zato što su jedino oni mogli da je unište.

I knez Miloš je verovao u nju

Koliko je kuga bila ozbiljan problem kao i koliko je smrtonosna bila u vreme kada medicina nije bila ni približno učinkovita kao danas – a da ne spominjemo higijenske navike lokalnog stanovništva – govori i jedna zanimljiva priča iz prve polovine 19. veka.

Kada je 1837. godine u Jagodini izbila kuga, knez Miloš je navodno izdao naređenje da se napravi “čumina košulja”. Izdato – izvršeno. Dalje je zabeleženo da kada je košulja završena, knez se u pratnji svoje porodice i vojske provukao kroz nju.

“Nosi kao čuma decu”

Još jedan bitan trag koji govori o široko rasprostranjenom nardonom verovanju u Čumu je i jedna od mnogobrojnih poslovica našeg naroda. Tražeći objašnjenje za pošast koja je najviše odnosila nejač, u narodu se raširila poslovica – “Nosi kao čuma decu”.

Etimologija

Etnolozi, kada govore o čumi pretpostavljaju da je u pitanju staro verovanje. Ovo objašnjavaju činjenicom da je između ostalog zabeleženo u pojedinim krajevima kako Čuma može preuzeti i životinjski oblik, tj može da se pretvori u mačku.

S obzirom da je dobro dokumentovano da su životinjski kultovi i preuzimanje životinjskog oblika među mitološkim bićima dosta stariji od uzimanja ljudskog obličja, zaključak je da su naši preci verovali u Čumu od pamtiveka.

(Espreso/Nacionalna geografija)