OTIŠLA SAM U BEČ NA SAHER TORTU, A ZAVRŠILA NA NJIHOVOM PRAJDU: Scene koje sam videla, nikad neću zaboraviti! VIDEO

U susret LGBT+ manifestaciji koja će se održati od 12. do 18. septembra u Beogradu, koordinator "EuroPrajda 2022" Goran Miletić izjavio je da očekuje dolazak oko 20.000 gostiju iz inostranstva.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će odluka Vlade Srbije o neodržavanju Evroprajda biti poštovana, ističući da ukoliko je neki skup zabranjen - biće zabranjen.

On je u Predsedništvu kazao da ta manifestacija neće biti održana i da promene te odluke neće biti.

Vučić je poručio organizatorima Evroprajda, koji su najavili da će se okupiti u dogovoreno vreme uprkos odluci države da se manifestacija odloži, da je stav države da ne postoje bezbedonisni uslovi, a da oni umesto da razumeju i biraju drugačije načine da se bore za svoja prava, po svaku cenu nastoje da skup održe.

Da li će "EuroPrajd" biti održan, ostaje nam da vidimo, a ovo je svakako pravi trenutak da vas podsetim kako je ovakva manifestacija izgledala u Beču 2018. godine.

Iako sam znala da mi odlazak u Beč neće predstavljati posebno inostrano iskustvo, želela sam da obiđem taj "srpski grad", kupim par krpica, probam Saher tortu i podsetim se tog neiskvarenog ukusa austrijskog piva.

Sa oko 125.000 naših državljana na višedecenijskom privremenom radu u glavnom gradu Austrije, koji inače broji 1,6 miliona ljudi, gde god da se zateknete, braća su pored vas. Šansa da se izgubite ravna je nuli.

Iako je plan delovao kao lagana varijanta, ishod je bio nešto drugačiji. Osećaj je bio kao da je ispred vas izašlo hiljade ljudi (pravo iz ormana), a vi pali sa Marsa, ali o tome nešto kasnije.

Pogledajte kako je izgledala Parada ponosa u Beču:

Kada sam stigla u Beč, nakon kratkog obilaska svega što treba videti, bacila sam se na "vurst". Nakon toga, lagana šetnjica po glavnoj ulici za šoping ( Mariahilfer Straße) koja deluje kao kvart koji nalikuje katalogu svetskih robnih marki, dok je drugi deo ulice namenjen za "nešto siromašnije".

Pogađate, tu sam provela najveći deo vremena, dok sam ostatak dana ispunila obilascima "Stefansplac-a", "Prater-a" (najveći zabavni park), dvorca Šenbrun..

Beč poseduje šarm koji izvire iz spoja kafića, lokala, prodavnica razmeštenih na ćoškovima izukrštanih uličica i građevina Habzburške monarhije, koje čine spoj nespojivog.

Kiosci pored Dunava koji protiče kroz sam centar grada nude meni omiljenu ljutkastu kobasicu "vurst“, a prodaju se i ćevapčići, napisani latinicom kao "chevapcici“, ali i turski kebab, što bi bio još jedan dokaz prisustva gastarbajterske skupine u Austriji.

Pošto je većina vas bila u Beču ili ima nekog svog tamo, neću mnogo dužiti o turizmu i "ličnom osećaju", već ću se "baciti" na manifestaciju koja je obeležila moj odlazak u Austriju.

Čim sam stigla u Beč, naletela sam na "Prajd selo“, na trgu koje je u ranim jutarnjim časovima bilo prazno. U centru Beča postavljeni su brojni štandovi sa informacijama za i o homoseksualcima, među kojima su i vodiči za gej populaciju.

Međutim, zainteresovanost građana je bila minimalna.

Sva vozila gradskog prevoza "nosila su" zastave boje duge, a Parlamet je takođe bio ukrašen njihovim simbolima i zastavom.

Svaka druga prodavnica je bila ispisana rečima podrške, a na bilbordima su se prelivale "dugine boje".

U jednom trenutku, na glavnom trgu, sakupila se "šačica" LGBT populacije koja je bila sabijena među rešetke, i okružena kordonima policije.

Uzvikivali su "lust", dok su policajci udarali pendrecima u rešetke. Ispred njih su prolazila penzionisana vojna lica sa sve orkestrom na čelu kolone. Pomislila sam u sebi kako ovde situacija nije ništa bolje nego na gej paradi u Srbiji.

"Je*eš EU kad pe*eri ne mogu da šetaju kao normalni ljudi", pomislila sam u sebi.

Nakon ove situacije koja je na mene ostavila popriličan utisak, ostatak dana je obećavao lepo, mirno i zanimljivo iskustvo, a onda je došlo vreme za polazak.

Kako sam se spuštala trasom na mesto gde je trebalo da se sastanem sa svojom grupom, nailazila sam na bezbroj vozila policije, Hitne pomoći, vojske koja je protestovala, ali i na bajkere koji su se glasno smejali svakom ko je "drugačiji".

Kada sam došla na mesto okupljanja, imala sam šta i da vidim.

Trans i "house" muzika, "pena party", šljokice koje su mi prekrile kosu u sekundi, i "gologuzi party manijaci". Shvatila sam da je ona scena "u ogradi" bila samo za "problematične". Prava fešta se odvijala dole pored Dunava.

"Welcome to Vieena pride", pisalo je na velikom plakatu iza kojeg su igrala četiri pijana, ali srećna "dečačića". Nakon što sam otišla "dublje", krenuo je pravi "Rock 'n' Roll".

Gladijatori, anđeli, đavoli, kaluđerice, klovnovi, beskućnici, carevi, jednorozi, "bondage gay slejveri" veselili su se na kamionima koji su bili ozvučeni kao na svetskim "house" večerima.

Na hiljade ozvučenih kamiona, na kojima su svoj performans izvodili predstavnici LGBT populacije prolazili su glavnom ulicom, dok su ih okupljeni "sa zemlje" pozdravljali poljupcima, ali i spontanim "podizanjem majica".

Alkohol iz žestokih pića isparavao je sa zemlje, dok su majke sa bebama u kolicima ukrašnim zastavicama duginih boja ushićeno pozdravljale svakog ko bi im prišao.

Naravno, pivo im je došlo kao "aperitiv".

Psi su imali haljinice sa prepoznatljivim znakom, a svaki "štek" je bio zauzet.

Tu i tamo, prošla bi ambulantna kola, a policije je bilo minimalno.

Nije bilo problema, niti problematičnih. Zabava je išla "tečno", a izbor za "naj kostim" bi bilo nemoguiće odabrati.

Kreativnost na nivou, zabava svetska, alkohol u potocima, razvrat na sve strane.

Nikoga nije bilo briga, svi su slavili i zabavljali se kao da im je poslednji put u životu.

Bilo je lordova, ali i robova koji su vukli kočije, bilo je brnjica, "drag queen" dama.

Svi pijani, svi u transu, svi srećni.

Iako sam krenula dosta kasnije od planiranog vremena jer je zbog fešte saobraćaj bio blokiran, doživela sam "party of my life".

(Jelena Jovanović)