MILENA ZA 2 GODINE RODILA 2 PARA BLIZNAKINJA: Zavirili smo u DOM porodice iz Lebana u kom NIKAD nije DOSADNO (FOTO)

Za samo dve godine Milena Radosavljević i Marko Stošić iz Lebana kod Leskovca dobili su četiri ćerke, iz dve blizanačke trudnoće.

U dom porodice Stošić-Radosavljević za kratko vreme stigle su Lana, Lena, Lara i Luna i donele neopisivu radost.

Porodilište u Leskovcu do tada nije zapamtilo ovakav događaj, a Milena i njen suprug, još pre prve trudnoće, naslutili su da će biti roditelji bliznakinja.

Prva trudnoća bila je planirana i kako kaže Milena za Espreso imala je jak predosećaj da u stomaku nosi dve bebe, čak i onda kada je ginekolog video jednu bebu.

- Kada sam saznala da sam prvi put trudna, odmah sutradan sam otišla ginekologu jer sam verovala da je trudnoća blizanačka i nisam htela da budem u iščekivanju. Međutim, na pregledu je doktor potvrdio trudnoću, ali nije odmah video da je u pitanju blizanačka trudnoća. Rekao mi je da dođem za šest dana opet... Iskreno, izašla sam pomalo tužna, jer sam celog zivota maštala o tome da imam bliznakinje, a i suprug takođe. Kao tinejdžer je pričao u šali da će imati dvojke i na kraju se to i desilo, priseća se Milena Radosavljević.

Kaže i da je tokom prve trudnoće želela da kupuje sve duple stvari za bebu i pre nego što je dobila potvrdu lekara da nosi dvojke.

- Pre nego što sam otkrila da je blizanačka trudnoća, radila sam još uvek, i sa koleginicama na poslu smo često gledale stvari preko interneta, a meni kao da je moj instinkt govorio da gledam sve duple stvari, krevete, sedišta, garderobu... I na kraju sam bila u pravu. Kada je posle šest dana ginekolog rekao da su u pitanju "blizančiki", suprug je samo rekao: "Znao sam!". Našoj radosti nije bilo kraja.

Ta trudnoća je prošla uredno i nije bila previše teška, osim što su se ponekada javljali bolovi.

- Uglavnom su me bolele kičma i noge, pa sam jednom prilikom dobila iz urgentnog uput iz Lebana za Leskovac, na pregled. Otišla sam i tada je u smeni bila doktorka Tatjana Nikolić, trudnoću sam vodila u Lebanu ali nakon pregleda i priče sa doktorkom ja sam odlučila da me i ona porodi. Opet je bio neki instinkt, meni je delovala kao profesionalac u svom poslu, i nisam pogrešila. Ona me je porodila prvi put, dogovorile smo se za carski rez, odrađen u 36+3, bebe su rođene sa 2550 i 2400g. Bile su tri dana u inkubatoru dok nisu malo dobile na kilaži, ističe naša sagovornica.

Vremenom, Milena je primetila određene promene kod Lane i Lene, a oftamolog je utvrdio da je reč o strabizmu. Devojčicama je određena velika dioptrija.

Ubrzo, šest meseci nakon rođenja prvih bliznakinja, Marko i Milena saznaju da drugu trudnoću. Nisu ni slutili da će porođaj biti težak i komplikovan i da će po drugi put postati roditelji još dve bliznakinje.

- Što se tice druge trudnoće, ona je bila neočekivana, saznala sam da sam trudna, a u tom trenutku bio je to pravi šok za mene. Moje Lana i Lena su imale samo šest meseci... Tešila sam samu sebe da će biti to okej, prohodaće one do porođaja, znaće sve, proći će i tako nekako gurala... Međutim, nešto mi nije dalo mira. Opet sam otišla kod moje doktorke Tanje, sa strahom, iskreno. Opet se u meni javljao osećaj da su možda dve bebe... I tako je i bilo. U tom trenutku sam počela da plačem i da se smejem, nisam znala šta da radim. Međutim, nikada neću zaboraviti reči svoje doktorke: " Milena, čuvaćemo ih, to je dar od Boga.", priseća se Milena i dodaje da je tada izašla ispred ordinacije gde su je sačekali otac i suprug koji su počeli da se raduju i plaču od sreće.

Istovremeno su bili i šokirani, jer do tada nisu čuli da je neko dobio dva para blizanaca.

Do petog meseca trudnoće dane su provodili u iščevinju bliznakinja, a onda su počeli veliki bolovi koji su nagovestili potencijalne komplikacije.

- Ja sam imala bolove i bilo mi se baš mučno, boleo me je stomak, noge, kičma, kako god da se namestim i kad hodam. Bilo mi je baš teško, i uz sve to dobila sam pupčanu kilu. Nonstop sam išla na hitne preglede, međutim, svi su mi govorili da je okej, da nisu kontrakcije, da je taj bol "normalan", ali ja sam osećala da nije, ističe Milena.

Porođaj je bio jako težak. Bilo je pitanje života i smrti, a jedna rečenica Mileni je ukazala na to da nešto nije kako treba.

- U toku drugog porođaja, kada je krenuo carski rez, čula sam jednu rečenicu svoje doktorke i znala sam da nešto nije kako treba. Njene reči su bile: "Gospode Bože, ovo u životu videla nisam". Nakon tih njenih reči meni je počeo pritisak da skače, dobila sam aritmiju i babica mi je stavila masku preko lica da sušti da ne čujem šta se dešava... Videla sam da je dotrčalo još par doktora.... Prošlo je više od pola sata, ja svoje bebe nisam videla niti čula njihov plač. Babicu sam uporno ispitivala šta se dešava gde su mi bebe, šta je sa njima, a ona me je smirivala rečima da je "sve u redu"... Ubrzo sam čula plač beba, videla da su žive i pao mi je kamen sa srca. Odmah su ih odveli, nisu mi dali ni da ih vidim, tim rečima Milena opisuje agoniju kroz koju je prošla na porođaju.

Tako su na svet stigle Lara i Luna, a njihova majka je na tek na intenzivnoj nezi saznala do kakvih komplikacija je došlo.

- Doktorka mi je rekla da je prvi put u svojoj praksi doživela da ima pacijeta sa torzijom uterusa, da je to jako, jako retko stanje i veoma teško... Takođe mi je rekla da sam joj skratila pola života, jer je ishod bio neizvestan. Ja u tom trenutku nisam ni znala tačno značenje tog problema, tek kasnije sam pročitala šta je to i bila zaprepašćena i zahvalna Bogu što smo žive i zdrave, ističe naša sagovornica.

Šta je torzija uterusa i kako se postavlja dijagnoza?

Torzija uterusa (materice) je stanje koje nije toliko često u humanoj medicini. U najvećem broju slučajeva, torzija uterusa se otkriva prilikom porođaja i nastanak nije u potpunosti poznat.

Kod ovog stanja, materica se okreće za više od 45 stepeni na spoju tela i grlića materice. U najvećem broju slučajeva se ovo okretanje događa u iznosu od 180 stepeni. Materica može da se okrene na bilo koju stranu, mada se nešto češće viđa okretanje na desnu stranu.

Postavljanje dijagnoze torzije uterusa je veoma teško, gotovo nemoguće na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. U najvećem broju slučajeva, dijagnoza se postavlja nakon hirurškog otvaranja trbuha. Lečenje torzije materice je isključivo hirurškim putem i podrazumeva vraćanje materice u svoj fiziološki položaj.

U Mileninom slučaju sve se na kraju srećno završilo, a Lani i Leni pridružile su se sestre Lara i Luna.

Veselo od ranog jutra

U domu porodice Stošić-Radosavljević dinamično je od ranog jutra. Cela kuća ispunjena je dečijom grajom i igračkama, a kako kaže mama Milena, nijedna od četiri devojčice nije preterano zahtevna.

- Moja svakodnevnica izgleda zabavno. Od jutra do mraka je po ceo dan decija vriska. Ujutru dok deca popiju mleko, ja imam spremim doručak, suprug je na poslu, pustim crtani da gledaju na tv-u ili im dam igračke. Ne mogu da se žalim, nisu toliko zahtevna deca, naučile su da se igraju zajedno... Kada krene dnevno spavanje, spremim ručak, operem veš, počistim i tako. Suprug kad dođe sa posla, pripazi ih da završim još nesto ako ima po kući, prošetamo ih i kupanje. Uglavnom ide kupanje po dogovoru, ili ih on kupa, a ja oblacim pidžamice i sušim kose ili obrnutno. Najopuštenije mi je kad se uspavaju, pošto ja u principu sedim budna do kasno. Kad spavaju imam vremena da procitam vesti, da pogledam neki film i tako. Uspavljuju se same, bitno je da smo mi pored njih. Najteže mi je kad treba negde da ih vodim, tipa do prodavnice ili do grada, jer je ulica dosta prometna a one male, no nekako se snađem, ali uglavnom idemo autom, priča Milena Radosavljević za Espreso.

Potrebna pomoć za operaciju

Lana, Lena, Lara i Luna rođene su slabovide, imaju strabizam i veliku dioptriju. Zbog tog zdravstvenog problem, kako Milena kaže, iz kućnog budžeta im ode oko 60.000 dinara.

- Zbog neadekvatne opreme prinuđeni smo da ih lečimo privatno u Nišu. Novac sakupimo nekako, jedva, jer sve četiri imaju strabizam i veliku dioptriju... Samo za specijalisticke preglede, gorivo, naočare i stakla nama ode oko 60.000 dinara, ističe Milena i dodaje da je za operaciju najmlađe ćerke potrebno oko 300.000 dinara.

- U ovom trenutku za nas je nemoguće da sakupimo taj novac sa jednom platom i mojim primanjem od države, navodi naša sagovornica.

Milena kaže da svi oni koji im žele pomoći to mogu učiniti pozivom na broj 061/1739-364.

- Čak i savetom, iskustvom, preporukom ako neko zna doktore koji rade državno takve intervencije i kako do njih. To bi nam bila najbolja opcija, jer je ovo prevelika suma novca za nas. Nadamo se najboljem ishodu, kaže Milena za kraj razgovora.

Devojčice su sada krenule u vrtić, ovog meseca su na adaptaciji, a Milena se nada da će se ubrzo zaposliti i da će onda one krenuti na celodnevni boravak.

(Espreso)