DA JE "HOBIT" SNIMAN U SRBIJI, TO BI SIGURNO BILO NA OVOM MESTU: Lepota ODUZIMA DAH, kakva priroda! (VIDEO)

Specijalni rezervat prirode "Deliblatska peščara" se nalazi na krajnjem jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu između Dunava i jugozapadnih padina Karpata.

Prostor od oko 35.000 ha jedinstven je prirodni fenomen u Evropi, nastao tokom ledenog doba od peska kojim je vetar zasuo prethodni lesni nanos i zatalasani reljef preoblikovao u izrazito dinski (nadmorske visine između 70 i 197 m), formirajući najveću oazu peščarsko-stepske vegetacije uz odsustvo površinskih vodotokova.

Na ovom prostoru su se održali iskonski peščarski i šumsko-stepski ekosistemi, dok su se u rečnom koritu, na obalama i adama Dunava, razvile vodene, močvarne i šumske zajednice.

Ostaci tipične stepe Panonske nizije su nekadašnji pašnjaci, koji prekrivaju oko 20% rezervata i danas se na njima mogu videti stada podolskog govečeta (sivo-stepsko goveče), koje vodi poreklo direktno od evropskog divljeg govečeta-tura, a u prošlosti je bilo najtipičniji predstavnik radnog tipa goveda u Evropi.

Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršteno u najznačajnija staništa ptica u Evropi – IBA područje.

Da li ste znali?

Peščana zemljišta i specifični ekološki uslovi stvorili su šumo-stepska staništa izuzetno retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Bogata flora sa preko 900 vrsta, obiluje i raritetima poput banatskog božura – endema Panonske nizije, zatim stepskog božura, pančićevog pelena, šerpeta i oko 20 vrsta orhideja.

Brojne su i životinjske vrste, a među njima su naše najlepše ptice: pčelarica, pupavac, vodomar, orao krstaš, banatski soko, dok su obala i ade na Dunavu jedina stabilna gnezdilišta u Srbiji za retke vrste poput laste bregunice, male bele čaplje i malog kormorana.

Rezervat je stanište jelena, srna i divljih svinja, kao i malih stepskih sisara: slepog kučeta i stepskog skočimiša, koji u našoj zemlji nastanjuje samo područje Deliblatske peščare.

Klima je umereno-kontinentalna sa specifičnom mikroklimom. Utvrđeno je da vazduh u peščari ima izuzetna svojstva, i zato se boravak u ovom specifičnom predelu preporučuje deci, rekonvalescentima, sportistima i svima koji žele kvalitetan i potpun odmor.

Kako provesti vreme?

Započnite Vaš aktivan odmor na nekoj od PEŠAČKIH STAZA, uputite se kroz šumu, preko pašnjaka do vidikovaca i osmatračnica, upoznajte raznovrsnost flore i faune peščare. Pešačke staze su kružne, jasno obeležene odgovarajućim putokazima, različite su dužine i opremljene su informativnim tablama, klupama i stolovima. Teren je dinski i blago zatalasan sa manjim ili većim usponima i nagibima i zahteva različite nivoe kondicione pripremljenosti.

Staza Čardak – Vrela – (broj 1) je kružna pešačka staza, srednje zahtevna za pešačenje i njena dužina iznosi 12 km. Staza je pogodna i za bicikliste, a postoji i mogućnost uključenja na međunarodnu biciklističku stazu Eurovelo.

Staza Borovi breg – (broj 2) je pešačka staza u obliku osmice, dužine 15 km. Staza je srednje zahtevna za pešačenje, a takođe je pogodna i za biciklističku (off road) vožnju kao i za kondiciono trčanje.

Staza Koprivić – (broj 3) je kružna pešačka staza dužine 7 km, koja zahteva srednju fizičku spremnost za pešačenje.

Staza radosti – (broj 4) je kružna pešačka staza dužine 5 km, koja zahteva srednju fizičku spremnost za pešačenje.

Staza zdravlja – (broj 5) je kružna staza dužine 3,5 km koja je prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje.

Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.

Eko staza – (broj 6) je kružna staza dužine 3,5 km koja je takođe prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje. Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.

Bracina staza – (broj 7) je linijska staza dužine 5 km u jednom pravcu, prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje. Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.

(Espreso / Lepote Srbije)