LJUDI U SRBIJI SU PRVO IMALI OVE SIMPTOME, A ONDA SU UMRLI: Smrtonosni virus kosi sve pred sobom, OPREZ!

Dr Slavica Maris ispred Gradskog zavoda za javno zdravlje, govoreći o groznici Zapadnog Nila, objasnila je da nema mesta bojazni, kao i da oboljenje u 80 odsto slučajeva ne daje nikakvu kliničku sliku.

Kako kaže, pošto ne postoji specifična prevencija u vidu vakcine, prevencija je sprečiti ubod komarca - izbegavati boravak na otvorenom gde ih mnogo ima, nositi duge rukave, koristiti repelente, ali i menjati stajaću vodu, jer se tu razmnožavaju.

Lekari i stručnjaci kažu da nema razloga za strah zbog groznice Zapadnog Nila. U ovoj sezoni registrovana su dva smrtna slučaja, a svake godine postoje slučajevi oboljevanja.

Dr Slavica Maris ispred Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je to sezonsko oboljenje koje se javlja u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca koji su vektori za ovo oboljenje – od juna do septembra.

„Inače se registruju slučajevi i do polovine novembra, pik javljanja za naše područje je avgust i to su ovi podaci koje govorimo, podaci iz avgusta, sad očekujemo pad broja obolelih“, kaže ona.

U Beogradu su bila 43 potvrđena slučaja i dva smrtna slučaja, ali se inače ovo oboljenje redovno svake godine registruje u našoj zemlji i na teritoriji Beograda, kaže. U Beogradu bude oko 25 do 30 slučajeva godišnje, ali imali smo dve epidemijske godine, kaže Maris, 2013. i 2018. kada je registrovan veliki broj obolelih.

„Apsolutno nema mesta bojazni, ovo je vreme kad se prijavljuje najveći broj obolelih, ovo su podaci preseka iz avgusta, očekujemo pad broja obolelih u septembru i narednim mesecima“, kaže ona.

Objašnjava da oboljenje u 80 odsto slučajeva ne daje nikakvu kliničku sliku, piše N1.

„Osoba je inficirana, ali nema simptome. U 20 odsto se javljaju klinički ispoljeni simptomi bolesti u vidu povišene temperature, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, muke, povraćanja, može se javiti prolazna ospa po trupu, obično po grudima, leđima, stomaku, a može se javiti i limfadenopatija, uvećane limfne žlezde. U malom procentu, manje od jedan odsto, 1 na 150 inficiranih, može doći do stvaranja teže forme ove bolesti, takozvane neuroinvazivne forme, kada dolazi do meningitisa, odnosno encefalitisa, to su stanja koja zahtevaju hospitalizaciju“, kaže Maris.

Najčešće se, kaže, ovi pacijenti hospitalizuju na Klinici za infektivne i tropske bolesti.

„Sem intenzivne glavobolje, stupora, kome, može doći do dezorijentacije, slabosti mišića i paralize, to su simptomi“, kaže.

Navodi da se najčešće ovih 20 odsto kod kojih se jave ispoljeni simptomi oporave bez posledica za nekoliko dana.

„U težim formama bolesti može ostaviti izvesne posledice, može biti dugotrajan umor, gubitak pamćenja, teškoće pri hodu, mišićna slabost, to su neke posledice ovog oboljenja, koje mogu trajati nekoliko nedelja ili čak i trajno“, objašnjava ona.

Kako kaže, pošto ne postoji specifična prevencija u vidu vakcine, prevencija je sprečiti ubod komarca.

„Izbegavanje boravka na otvorenom prostoru u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca, to je u zoru i u suton, ukoliko boravite u to vreme na otvorenom treba da vodite računa da pokrijete otkrivene delove tela, nosite duge rukave, duge nogavice, ukoliko su otkrivene namazati repelentima i izbegavati boravak na prostorima gde očekujemo da je najveći broj komaraca – pored voda, močvare, šume… Komarnici, mreže na prozorima, vratima, isto tako tamo gde boravimo na otvorenom – baštama, balkonima, trebalo bi bar jednom nedeljno da ispraznimo posude sa stajaćom vodom – saksije, burad, jer su to mesta gde se oni razmnožavaju“, savetuje Maris.

(Espreso)