VAŽAN DAN U SREMSKOJ MITROVICI: 80 godina od stradanja naroda Srema!

Na Memorijalnom kompleksu Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici obeleženo je 80 godina od stradanja naroda Srema u ustaškim akcijama Viktora Tomića. U desetak dana tokom avgusta i septembra 1942. godine, ustaše su na ovaj prostor, koji je tada bio močvara, a u neposrednoj blizini Pravoslavnog groblja, dovodili ljude, mučili, bacali u močvarnu jamu i posipali krečom. U ovoj akciji ubijen je i veliki srpski slikar Sava Šumanović, čiji ostaci nikada nisu indetifikovani, te se i dalje nalaze na ovom kompleksu, a ukupno je ubijeno oko 2900 Srba, Jevreja i Roma, ali i drugih naroda. Spomen-groblje projektovao je veliki arhitekta Bogdan Bogdanović 1959. i simbolički predstavlja sremsku ravnicu sa humkama na kojima stoje bronzane večne vatre kao simboli slave života nad smrću.

“Spomen-groblje je svedok istorije i života i tamni čas koji se desio Sremskoj Mitrovici i Sremu tok krvavog leta 1942. Sećanje ne mora biti samo tuga, već i radost zbog onoga što smo i koga smo imali. Imao je Srem tih godina ono najlepše i najbolje što se može roditi. Zločinac je u ime pogrešne ideologije dao sebi za pravo da oduzima živote. Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja i zastupa politiku mira naše Vlade, jer upravo je ovo mesto koje pokazuje šta rat donosi. Neka je večna slava stradalima. Neka je večan mir svima nama”, rekla je u obraćanju Svetlana Milovanović, gradonačelnica Sremske Mitrovice.

Svečani program pod nazivom “Nepokornom Sremu” reditelja Miroslava Benke, izveli su glumci i statisti iz Sremske Mitrovice, želeći da simboličkim slikama ožive sećanje ovih teških dana. Prisutnima se obratila i Marija Maričić, rođena Marks, koja je kao desetogodišnja devojčica preživela ove strahotne događaje. Predsednik Republike Aleksandar Vučić, obišao je ovaj kompleks 2021. godine, gde se poklonio senima stradalih, kao prvi predsdnik koji je to učinuo posle raspada SFRJ. Predsednik je tada ukazao na to da se o mitrovačkim žrtvama iz 1942. godine ne uči u udženicima istorije i da nemamo pravo da zaboravimo, jer bismo se tako odrekli pravde, slobode i sopstvenog postojanja.

“Nikada od 1960. godine, kada je ovaj spomen park otvoren, nijedan srpski predsednik ovde nije došao. U našim školama i udžbenicima za ovo mesto se malo zna. Previše dugo smo se pravili da istoriju nemamo. Premalo smo pričali o Šumanoviću. Biti Srbin i genijalan nije bilo dozvoljeno. Ubistvo jednog od naših najvećeg slikara, pod dubokim vedrim plavim nebom, zabašurili smo u lepoj, ali maloj galeriji u Šidu, umesto da je otkrijemo celom svetu. Nikada ne smemo i nećemo zaboraviti ni Gradinu, Jasenovac, Jadovno, Drakuliće, Motke, Šargovac, nijedan logor, nož, malj, metak, nijednu grobnicu, nijedan zločin, niti jedno ime onih koji su sprovodili državnu politiku istrebljenja čitavog jednog naroda, srpskog”, rekao je tom prilikom Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije.

(Espreso/Promo)