POPIS POČINJE ZA MESEC DANA I OVAKO ĆE IZGLEDATI! Evo šta je važno da znate

U terenskoj realizaciji popisa stanovništa biće angažovano 20.000 ljudi, preliminarni rezultati biće objavljeni do 30. novembra, a obavezu da u njemu učestvuju, po zakonu, imaju svi građani, kaže pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Snežana Lakčević.

Ona je za agencije navela da će tokom terenske realizacije popisa biti angažovano 20.000 ljudi, od kojih najveći deo, njih 15.000, čine popisivači, koji će biti na terenu, kao i oko 2.200 instruktora, 161 član popisne komisije, koja broji od tri do sedam članova, uz prateće službe za finansijske, pravne i ostale poslove.

Novina u popisu ove godine su elektronski upitnici, koji su već uneti u svaki laptop, koji će popisivači nositi sa sobom tokom rada na terenu od 1. do 31. oktobra i u koje će unostiti odgovore građana, prikupljene metodom intervjua, od vrata do vrata. - Elektronski upitnici mnogo znače, jer time dobijamo na kvalitetu - rekla je Lakčević, navodeći da su neka logička pravila kontrole već ugrađena, pa se, primera radi, ne može uneti broj 13, kao mesec rođenja.To će, dodaje, ubrzati rad, pa će se brže doći i do konačnih podataka.

Preliminarni podaci biće objavljeni 30. novembra, mesec dana posle popisa, a sa diseminacijom konačnih rezultata krenućemo od aprila sledeće godine, što je šest meseci brze nego 2011. i to će trajati do juna 2024. - rekla je Lakčević. Kaže i da traje oko pola sata, za tridesetak pitanja, koja su standardna, usklađena sa međunarodnim preporukama, na koje odgovore prikupljaju i države članice UN i EU. - To su pitanja koja se odnose na starost, pol, mesto rođenja, migracije, državljanstvo, bračni status, obrazovanje, ekonomsku aktivnost, zaposlenost, zanimanja... Najjednostavnija pitanja kako bismo dobili statističku sliku populacije. Zatim adresa stanovanja, broj članova u domaćinstvu, srodstvo. Kad je reč o stanovima, površina stana, da li ima kuhinje, broj soba, opremljenost instalacijama... - navela je Lakčević.

Na pitanje da li neko može da odbije da učestvuje u popisu, Lakčević istice da su građani u skladu sa zakonom dužni da učestvuju u popisu i da daju tačne odgovore, a da u skladu sa Ustavnom i zakonom, na pitanja nacionalne pripadnosti i veroispovesti može da kaže da ne želi da se izjasni, i takav odgovor popisivač će uneti u obrazac. Pojašnjava i da se utvrđuju takozvani popisni krugovi, a jedan popisivač je zadužen da sprovede popis u tri popisna kruga. Takođe, nedelju dana pre 1.oktobra, svaki popisivač sa svojim isntruktorom, obilazi teritoriju za koju je „nadležan“, kako bi se razrešile sve dileme, ukoliko ih ima. Svaki popisivač ima preciznu mapu popisnih krugova, i jasno vidi sve objekte na „svojoj“ teritoriji.

Šta ako niste kod kuće?

Ukoliko popisivač nikoga ne pronađe kod kuće, u više navrata, ostaviće tzv.pomoćni obrazac, a ti građani će biti zamoljeni da se jave na besplatan broj, kako bi stupili u kontakt sa popisivačem, i dogovorili datum i vreme popisivanja.

Na pitanje kako se rešava ukoliko neko ne želi da razgovara sa popisivačem, Lakčević odgovara da u tom slučaju popisna komisija pokuša da razgovara sa tim građanima, da im skrene pažnju na zakonsku obavezu da učestvuju u poposu, jer su za neučestvovanje predviđene i kazne. - Popis je važan zbog nas i za nas. Da bude što precizniji, da dobijemo objektivnu sliku našeg stanovništva, da vidimo koliko nas je, šta se promenilo u obrazovnom profilu, da li imamo više migranata, unutrašnjih, kao i odlazaka u inostranstvo, šta se desilo sa strukturom porodice, brojem dece, od kojih su nam materijala zgrade, šta koristimo kao energente za grejanje - kaže Lakčević. Popis je, dodaje, važan da bismo dobili precizne, pouzdane i kvalitetne podatke, koji treba da posluže kao osnova za izradu različitih planova i politka. Na pitanje treba li da se plašimo rezultata, budući da se često govori o depopulaciji, Lakčević kaže da sa nestrpljenjem očekuje rezultate popisa, dodajući da depopulacija jeste prisutna, to je karakteristika našeg, ali i stanovništva većine evropskih država.

Prvi popis u Srbiji?

Sprovođenje popisa ima jako dugu tradiciju na tlu Srbije. Prvi opšti popis stanovništva sproveden je juna 1834. godine – po naređenju kneza Miloša. Ovaj popis nije obuhvatao Turke (koji se ni kasnije nisu popisivali) i Rome, koji su bili izuzeti od popisa jer nisu bili podložni opštem oporezivanju. Pored kuća i poreskih glava, popisom su obuhvaćeni i vojni obveznici.

Od prvog opšteg popisa ljudstva pa do Prvog svetskog rata, popisi su se u proseku sprovodili na skoro svakih pet godina: 1841, 1843,1846, 1850, 1854, 1859, 1863, 1866, 1874, 1879, 1884, 1890,1895, 1900, 1905, 1910.

Popis stanovništva koji je sproveden u oktobru 1866. godine smatra se prvim modernim popisom. Pod rukovodstvom Vladimira Jakšića, začetnika statistike u Srbiji, izvršene su ozbiljne pripreme za sprovođenje pomenutog popisa, izrađeni su formulari i pravila popisivanja i uključen je veliki broj novih obeležja. Ovim popisom obuhvaćeno je celokupno stanovništvo.

Popis iz 1884. godine razlikuje se od svih ranijih popisa, jer je sproveden na osnovu zakona – „Zakon o popisu ljudstva i imovine“. Od tada su svi popisi na tlu Srbije vršeni na osnovu posebne zakonske regulative.

(Espreso / 24sedam)