NEVERNI MUŠKARCI U SEFOVIMA ČUVAJU OPREMU ZA ŠVALERACIJU: Nećete verovati šta sve Srbi čuvaju u trezorima!

Dragocenosti, vrednosni papiri, dokumenta, umetničke slike, nakit – sve su to predmeti koji, prema važećim propisima i odredbama bankarskih ugovora o iznajmljivanju sefova, mogu da se čuvaju u njima.

Međutim, jedna poznata banka nedavno je objavila oglas u kojem poziva više od trideset korisnika sefova da joj se jave kako bi regulisali ugovorne obaveze, tačnije namirili dugovanja, ispraznili sefove i predali ključeve.

U oglasu se navodi da će banka naložiti sudsko otvaranje sefa, što će korisnicima uzrokovati dodatne troškove. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Objektiv kaže da se ovde najverovatnije radi o starijim korisnicima koji nisu imali trajni nalog, pa su jednostavno zaboravili da izmire obaveze.

– Možda su neki od njih i preminuli, pa naslednici nisu preuzeli obavezu sefovskog bankarstva. Takođe, u izuzetnim situacijama, ako klijent nije prisutan, sef je moguće otvoriti samo po nalogu suda ili MUP – navodi Vasić, što se, kako kaže, neretko dešava.

Kako ističe, klijenti u sefovima najčešće čuvaju porodični nakit, zlato, hartije od vrednosti, ugovore i testamente, ali ima i onih koji čuvaju novac, a neretko i neke „nesvakidašnje stvari”.

– Klijentima savetujemo da u sefovima ne čuvaju novac, zato što je isplativije da ga oroče. Kada ga oročite, imate osiguranje na novac koji štedite, kao i kamatu. Banke nemaju uvid u sadržaj koji se ostavlja u sefu, ali pričalo se da su ljudi ostavljali zlatne zube i njima neke značajne, a nesvakidašnje predmete. Neki kažu i da neverni muškarci u sefovima kriju „opremu za švaleraciju” – kaže Vasić.

ZAKUP SA TEKUĆEG RAČUNA KLIJENTA

Prema njegovim rečima, iznajmljivanje sefa obično je uslovljeno potpisivanjem trajnog naloga za naplatu naknade za zakup sefa sa računa zakupca.

– Zakup se naplaćuje sa tekućeg računa klijenta, mesečno, zajedno sa naknadom za korišćenje paketa, što korisnicima predstavlja olakšavajuću okolnost kada je reč o načinu izmirenja mesečnih obaveza. Upotreba paketa nije vremenski ograničena, te je samim tim sef moguće zakupiti na onoliko dug period koliko klijent ima jedan od navedenih paketa računa.

Dešava se da korisnici sefova ne izmire svoje ugovorne obaveze, pa ih u tom slučaju banka poziva ili im upućuje javni poziv kako bi izmirili obaveze, ispraznili sef i predali ključeve. Ukoliko se korisnik sefa ne odazove u roku od trideset dana od dana kada mu banka uputi javni poziv, Vasić objašnjava da tada dolazi do sudskog otvaranja sefa.

– Ako klijent ne izmiri obaveze koje ima, sudski veštak izlazi na teren i materijal koji pronađe u sefu deponuje u sud, gde stoji sve dok se neko ne javi da ga preuzme.

SEFOVI NAJVIŠE TRAŽENI LETI

Kako dalje objašnjava, u sefu nije dozvoljeno čuvanje zapaljivih i eksplozivnih predmeta i stvari.

– Strogo je zabranjeno čuvanje oružja, predmeta koji su podložni eksploziji i izazivanju požara, zatim kvaru i raspadanju, kao i druge stvari koje mogu da ugroze sigurnost drugih klijenata, zaposlenih i prostoriju banke ili da oštete sefove i njihov sadržaj. Leto je period kada se sefovi u bankama, zbog godišnjih odmora, najviše traže, a Vasić kaže da se mogu iznajmiti na period od mesec, tri, šest ili dvanaest meseci.

– Banke objavljuju uslove pod kojima klijenti mogu uzeti u zakup određenu veličinu sefa, kao i uslove pod kojima ga mogu koristiti. Korisnik sefa sa bankom u kojoj želi da uzme sef zaključuje poseban ugovor, sa detaljnim uslovima korišćenja sefa. Ugovor se zaključuje uglavnom na određeni rok, mada je to najčešće na godinu dana. Klijent može da rukuje sefom lično ili preko jednog ili više ovlašćenih lica, a pristupa mu se isključivo u toku radnog vremena ekspoziture.

CENA ZAVISI OD VELIČINE

Cena zakupa sefa zavisi od veličine.

– Banke imaju sefove u tri veličine – male, srednje i velike, a zakup za mali sef na mesečnom nivou je oko 500 dinara. S druge strane, korišćenje sefa srednje veličine na period od šest meseci je oko 6.000 dinara, a zakup najvećeg sefa na godinu dana oko 13.000. Iskustvo pokazuje da klijent koji sef iznajmi, recimo, sa ciljem bezbrižnog odlaska na godišnji odmor ili tokom praznika uglavnom produži zakup.

OBIJANJE SEFA

Samo onaj koji iznajmljuje sef zna šta ostavlja na čuvanje, jer banka nema pravo uvida u njegov sadržaj, međutim, postavlja se pitanje šta se događa kada klijent prijavi da je nešto nestalo iz sefa.

– To je vrlo kompleksna procedura, jer se svodi na dokazivanje da vi niste odgovorni za to, da je neko drugi to uradio. To se svodi na pregledanje snimaka i proveru bezbednosnih procedura same banke. Teško je dokazati i vrednost toga što držite unutra. Srećom, pljačke sefova u Srbiji nisu česte. Najpoznatija se dogodila 2014. godine, kada je nekoliko klijenata Vojvođanske banke prijavilo krađu novca i zlata iz sefova u vrednosti od 100.000 evra – kažu iz Udruženja banaka Srbije.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)