DA LI SRPKINJE MOGU DA SE PRIČESTE TOKOM MENSTRUACIJE? Vladika Grigorije JASNO rekao šta je imao, OVO je odgovor!

Pričešće je najvažniji događaj duhovnog-hrišćanskog života i za njega moramo biti uvek spremni kako telom tako i duhom. Međutim, pitanje koje muči vernice vekovima glasi: Da li žene tokom menstrualnog ciklusa mogu da se pričešćuju?

Naime, prirodni procesi kod žena kao što je mesečni ciklus ne zavise od volje žene, pa tako nisu ni greh. Ovo saznanje dalo je nekim pomisao da mogu žene da se pričešćuju i u ovom periodu. Za primer se navodi iscelenje krvotočive žene iz jevanđelja po Mateju. Ova žena se dotakla Gospoda i On ju je iscelio, pri tome je pohvalio njenu veru. Kako se ona dotakla samo njegove haljine, a ne njegovog tela, oci crkve tumače ovaj događaj da su dostojne molitve, celivanja svetih ikona, da mogu da učestvuju u pojanju, ali ne i da se pričešćuju.

Sa druge strane Vladika Grigorije izneo je svoje viđenje i dao odgovor na pitanje koje muči mnogo žena u Srbiji.

" Odgovor je da žene mogu da se pričeste u crkvi tokom mensturalnog ciklusa. I to nije moj odgovor već sam ga našao u drevnoj "Sirijskoj didaskaliji" iz 4. veka, u kojoj se jasno kaže da je Duh sveti taj koga nosimo u sebi, koga smo dobili na našem telu, na krštenju. Koji nas privodi Hristu, uvodi nas u crkvu. osvećuje i spasava. Duh nas vodi ka Hristu spasitelju, nikakve telesne prirodne nečistote ne mogu da nas odvoje od Boga", rekao je Vladika Grigorije.

PATRIJARH PAVLE DAO JE SVOJE VIĐENJE OVOG PROBLEMA

Sveti Dionisije Aleksandrijski o ovoj nedoumici kaže: "Ako su verne i pobožne neće se usuditi ni da pristupe Svetoj Trpezi, niti da prime telo i krv Hristovu, jer primajući Svetinju treba da smo čisti i telom i duhom".

Blaženo-počivši Patrijarh Pavle kaže: "U duhu jevanđelskog i kanonskog shvatanja, smatram, da mesečno pranje žene ne čini je molitveno nečistom. Ta nečistota je samo fizička, telesna. Kao i lučenje iz drugih organa (nosa, pluća prilikom prehlade i sl.). Van tog procesa, žena, a tako i svi ostali treba da se trude da čistog tela dolaze na molitvu, pogotovo na pričešće. No, još više da se trudi oko čistote duše. Osim toga, kako savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje, sa te strane nema smetnje da žena za vreme mesečnog pranja uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primati naforu i osvećenu vodicu, kao i učestovovati u pojanju. Pričestiti se ili krstiti se, ako nije krštena ne bi mogla. Samo u slučaju smrtne bolesti može se i pričestiti i krstiti."

(Espreso)