DVA PUTA U SEDAM DANA SE PREVRĆU AUTOBUSI PUNI PUTNIKA: Ko nas zapravo vozi, jesmo li bezbedni?

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja poručuje da je autobus najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji. Problem je što nemamo tzv. crnu listu da se zna ko je ozbiljan i bezbedan prevoznik, a ko nije, napomenuo je Okanović i istakao da moramo da vezujemo pojas u autobusu

Posle još jednog prevrtanja autobusa, izvesno je da u domaćem autobuskom prevozu na međunarodnim linijama ne funkcioniše sve kako treba.

Nesreća kod Leskovca je još jedna u poslednjih nekoliko dana, u kojima je došlo do prevrtanja putničkog autobusa.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nema mesta panici, jer pretpostavlja da se veliki broj ljudi koji treba da idu negde autobusom uplašio, da im nije svejedno.

Prema njegovim rečima, autobus je najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji, najmanje šanse da vam se nešto ružno dogodi je kada sednete u autobus, mnogo su veće šanse za to kada sednete u automobil ili na motocikl.

- Vožnja autobusa je strože uređena nego vožnja ostalih prevoznih sredstava. Saobraćajna policija redovno kontroliše uslove za vozače, kod njih je količina alkohola 00 dozvoljena, imaju određeno vreme do kada smeju da upravljaju autobusom i koliko moraju da se odmore, sve se to strogo kontroliše - istakao je Okanović.

Ko su "prevoznici sa njive"

RTS nezvanično saznaje da je autobus sa putnicima iz Grčke krenuo dva sata ranije, jer je vozač požurivan da što pre krene. Postavlja se pitanje kakva je trenutno situacija u autobuskom prevozu i ko su nam prevoznici.

Okanović kaže da je problem što su formalno svi prevoznici na istom rangu kada ispune uslove za licencu, oni mogu da vrše prevoz, često kompanije koje nemaju dovoljan nivo savesnosti i profesionalnosti ne mogu da konkurišu nekim jeftinijim prevoznicima koji postižu nižu cenu, štedeći na ulaganjima koja se tiču bezbednosti saobraćaja, na samim vozačima i kvalitetu vozila.

- Ne postoji crna lista kod nas, pogotovo kada je prevoz dece u pitanju - dodaje on.

- Imate prevozničku kompaniju koja postoji 30, 40 ili 50 godina koja se ozbiljno bavi bezbednošću saobraćaja, a imate "prevoznike sa njive", odu ljudi u Nemačku, kupe autobus koji je pred otpad, doteraju ga sa idejom da ga voze dve-tri godine, parkiraju ga na njivi kada se pojavi škola ili neki sportski klub daju ponudu koja je značajno niža nego kod ozbiljne kompanije i tako funkcioniše - objasnio je na primeru Okanović.

Nemamo "crnu listu" za prevoznike

Pre osam godina imali smo saobraćajnu nesreću u kojoj je bilo više od 70 povređenih, a jedna osoba je poginula. "Kompanija koja je vršila prevoz je nastavila da radi, reklamira se u svim medijima, to je sada ugledna kompanija, a vozač je priznao da je vozio 20 sati u kontinuitetu", podsetio je Okanović.

Problem je što nemamo tzv. crnu listu, da se zna ko je ozbiljan prevoznik, ko je bezbedan prevoznik a ko nije, napomenuo je Okanović.

Tokom jedne nedelje dva puta prevrću se autobusi puni putnika na međunarodnim linijama.

Okanović kaže da to medijski odzvanja, mnogo više pažnje javnosti privlači, ali ono što treba da izvučemo kao pouku iz svega ovoga je da vezujemo pojas u autobusu, to je zakonska obaveza.

- Ljudi nemaju naviku, smatraju da im je to nepotrebno, mnogi ne znaju da postoji pojas u autobusu, njegova funkcija je da prilikom prevrtanja zaštiti putnika da ne dođe do izletanja iz autobusa - objasnio je on.

Da su bili vezani, ne bi bilo povređenih, kada dolazi do prevrtanja, najveći broj ljudi strada zato što ili podlete pod autobus ili povrede telom nekog ko je ispod njih, naveo je Okanović.

Sistem reagovanja kod masovnih nesreća

Okanović je rekao da Srbija nema sistem reagovanja u masovnim nesrećama, a prve informacije o jučerašnjoj nesreći kod Leskovca govore da reakcija nije bila kako treba, ako je bilo više od 30 povređenih, a osam ekipa Hitne pomoći, postavlja se pitanje kako je moglo da se zbrine toliki broj povređenih.

- Ne želim da zamislim kako je juče bilo lekarima, to je relativno mala bolnica u Leskovcu, morali su 18 pacijenata da zbrinu u isto vreme, moramo da razmislimo da li je konačno vreme da se uspostavi taj sistem - podvukao je Okanović.

Zbog problema sa malim brojem ekipa, treba da se uvede helikopterski servis, odnosno helikopterska služba hitne pomoći, rekao je Okanović i naveo da se ovo desilo između Zlatibora i Uvca, vi biste tu mogli da imate dve ekipe u roku od 25 minuta, iz Čajetine i iz Nove Varoši.

- Važno je da imamo pet helikoptera u četiri centra koji će da se, kada dođe do nesreće sa velikim brojem povređenih, koncentrišu i poveđene transportuju ne u lokalne bolnice nego u kliničke centre Beograd, Novi Sad, Kragujevac ili Niš - dodao je on.

U septembru đaci kreću na ekskurzije, šta treba znati

Govoreći o ekskurzijama, Okanović kaže da roditelji reaguju preko saveta roditelja u školi, da izvrše uticaj na upravu, da kada se raspisuje tender za organizaciju ekskurzije da se zahteva da autobusi budu određene starosti.

Dešava se da neko ko organizuje ekskurziju dostavi u dokumentaciji saobraćajne dozvole za nove autobuse, a pojavi se sa autobusom starijim od 20 godina, direktor škole mora da reaguje i da ne dozvoli da se ekskurzija sprovodi mimo uslova koji su u tenderu, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se traže saobraćajne dozvole na uvid, bitno je da roditelji sarađuju jer često roditelji negoduju - nemojte deci da kvarite dan, a saobraćajna policija je tu zbog bezbednosti vašeg deteta.

- Ako sve zataji, ako je put loš, ako vozač ima neki problem, ako je autobus problematičan, pojas je ono što vas čuva i spasava u slučaju problema - zaključio je Okanović.

(Espreso/Informer)