PAPRENE CENE U PRODAVNICAMA! Evo kada se očekuje VRHUNAC poskupljenja!

Inflacija u većini zemalja nastavlja da raste više od očekivanja i trenutno je na višedesenijskom maksimumu. U Srbiji, prema novim projekcijama, ona će svoj vrhunac dostići u septembru, nakon čega bi mogao da se očekuje blagi pad.

Ipak, to u Srbiji i nije najvažnija tema, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković, navodeći da se država trudi da održi zaposlenost, investicije, zbog čega neće biti recesije.

Objasnila je da je na našu inflaciju uticala geopolitika, ali i suša koja je poremetila poljoprivrednu sezonu koja je obećavala. Navela je primer rasta neprerađene hrane, odnosno krompira koji je skočio 152 odsto.

- U godinama korone, nije bilo potražnje, nije bilo veselja, slava i svadbi, pa je cena to pratila. Ove godine, pored ostalih faktora, i veća potražnja je dovela do skoka te cene - objasnila je guverner, a to njeno pojašnjenje je najviše prepričavano u javnosti od celog izveštaja o inflaciji.

Inflacija - ko je obračunava, a ko sa inflacijom treba da se obračunava

Naime, Tabaković je objasnila i jednom građaninu ko obračunava inflaciju, odnosno ko se inflacijom obračunava. Kako je navela, građanin je, pozivajući se na julsku inflaciju, upitao kako to da zvanična statistika pokazuje 12, 8 odsto, kada on u supermarketu vidi promene koje daju drugačiji utisak. Najviše mu je zasmetalo to što je toalet papir poskupeo drastično, prema njegovom tumačenju, duplo.

- 658 proizvoda se meri u korpi, svaki od njih po metodologiji koja je ustanovljena od strane evropskih institucija. Zaboravlja se da je inflacija preterana količina novca u opticaju - počela je ona. Njen odgovor građaninu izgleda ovako:

- Sve veći broj uloga koje igraju centralne banke donose više odgovornosti i mnogo veća očekivanja građana. Odgovornosti centralnih banaka proširile su se u mnogim slučajevima na mikroprodencijalni nadzor, rešavanje, šeme, zaštitu potrošača i finansijsku psimenost. Uspešno postizanje svih ovih ciljeva je od suštinskog značaja za izgradnju kapitala.

Obračun inflacije u Srbiji vrši Republički zavod za statistiku po međunarodno priznatoj metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun inflacije u zemljama Evropske unije.

U obračun indeksa potrošačkih cena, čija promena meri inflaciju, korist se se reprezentativni proizvodi i usluge sa precizno naznačenim karakteristikama. Korpa proizvoda i usluga koji ulaze u obračun indeksa potrošačkih cena se menja i usklađuje svake godine kako bi se uvažile promene u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača.

Prema podacima RZS, inflacija u julu je iznosila 12, 8 odsto. Taj podatak se odnosi na prosečan rast cena 658 proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije na teritoriji cele Srbije. U okviru tog podatka, svakako ima i proizvoda i usluga čije su cene porasle i više i manje od 12, 8 odsto. Ima i proizvoda čija je cena porasla i više od 50 odsto, (kao što vi navodite), ali učešće tih proizvoda u prosečnoj potrošačkoj korpi nije veliko, tako da je i doprinos ovih proizvoda ukupnoj inflaciji relativno nizak.

Konkretno rast cena grupe proizvoda koja nosi naziv "lična nega", u šta spada i proizvod koje vi naveli kao primer (toalet papir), u poslednjih godinu dana iznosio je 14, 4 odsto. A u okviru te grupe, rast cena toalet papira jeste bio veći od proseka za celu grupu.

Svesni smo da subjektivni osećaj inflacije može da bude i viši od onog koji objavljuje zvanična statistika, i on zavisi od raspoloživog dohotka, strukture, i navika potrošnje potrošača. Svakako stoji ocena da ljudi sa nižim nivoom dohotka aktuelnu inflaciju osećaju više, jer je učešće hrane u njihovoj potrošakoj korpi značajnije. Takođe, treba imati u vidu i da se indeks potrošakih cena računa za celu teritoriju Srbije, i da se cene istih proizvoda i usluga u različitim delovima zemlje razlikuju, što takođe utiče da subjektivna mera inflacije odsupi od one koju objavi RZS. Na obračun inflacije takođe mogu da utiču i različiti oblici akcijske prodaje, navela je Tabaković u odgovoru.

Ne dolaze samo Rusi

Ona je rekla i da inflacija u Srbiji neće dovesti do otpuštanja. Kako je istakla "ne dolaze u Srbiju samo Rusi, već i porodice iz drugih zemalja poput Nemačke, jer im to posao omogućava. Srbija je poželjno mesto za život", zaključila je.

(Espreso/Telegraf biznis)