ĐURĐEVIĆI PRAVE KUĆU OD SLAME I BLATA: Hteli nešto nesvakidašnje za porodicu, pa napravili OVO!

Prednost slame i blata je višestruka. Materijal se lako nabavlja. Održivo je i prirodno, zdravo, ekonomski opravdano, zadovoljava sve kriterijume i termičke uslove jer je slama odličan izolator, a blato vrlo dobar akumulator toplote. U sinergiji su savršen spoj.

Ovako priča Lehel Horvat iz Subotice, građevinski inženjer visokogradnje i univerzitetski profesor, dok stoji pored kuće od slame i blata koja se gradi u selu Šušnjar kod Lazarevca na imanju porodice Đurđević.

Za ovo područje ovaj tip gradnje nije karakterističan. Ovakvih kuća mahom ima na jugu Srbije i u Vojvodini.

- Kad smo razmišljali kakvu kuću da napravimo ideja supruge je bila da napravimo kuću od slame. Hteli smo nešto nesvakidašnje. Otišli smo u Šabac kod mladog bračnog para koji ima takvu kuću, svidela nam se i krenuli smo u realizaciju ideje - pričaju vlasnici kuće Ivan i Ljiljana Đurđević.

Ljiljana kaže da su zbog velike porodice stan hteli da zamene prostranijom kućom u kojoj bi svi uživali.

- Prvobitno smo želeli da napravimo manju kuću, ali pošto imamo četvoro dece ne bismo imali dovoljno prostora. Čuli smo da je ovakav tip gradnje kuće nešto jeftiniji, ali u okolini niko sa tim nije imao iskustva. Ljudima je čak i tehnologija bila nepoznata - kaže Ljiljana.

Profesor Horvat je podrobnije opisao način gradnje kuće od slame i blata.

- Od 2012. bavim se eko-gradnjom, isključivo tradicionalnom gradnjom kuća od blata i slame. Sela su nam prazna, ali se narod probudio i sada je sve više onih koji žele da žive na selima na starinski način - priča Horvat.

Kaže da su rat u Ukrajini i korona uticali na to da eksponencijalno raste zanimanje za gradnju kuća od prirodnih materijala.

Prave se od davnina

Kuće od slame i blata nisu ništa novo. Ljudi su hiljadama godina koristili te materijale. U našoj zemlji sa takvom gradnjom stalo se pred Drugi svetski rat. Da li je povratak tradicionalnom načinu gradnje kuća od prirodnih materijala pomodarstvo ili potreba?

- Pitanje je samo u kom procentu. Kod nekih jeste pomodarstvo, a kod nekih iskreno opredeljenje. Shvatili su suštinu. Mnogi ne znaju šta znače slama i blato u današnje vreme. To nije kao što je bilo pre hiljadu godina. Ovo je savremeniji način korišćenja tih materijala. Čatmare i bondučare po selima imale su slabu izolaciju, ali su bile zdrave i od prirodnih materijala. To je bila održiva gradnja - priča Horvat.

Prednost ovakve gradnje je u jeftinom, a kvalitetnom materijalu.

- Đurđevići su sa susedne njive kupili baliranu slamu. Nisu imali troškove prevoza. Balirana slama debljine 50 cm je moćna izolacija. Izoluje prostor tako da zamenjuje zid od 25 cm. U pitanju je pšenična slama koja je praktičnija za ugradnju od drugih biljaka. Mekša je i lakše se sabija. Ražana je, na primer, elastična i sa više vazduha. Za blatisanje se koristi zemlja sa imanja. To je suština održivosti, da je sve ovde. Prednost je i što možete sami da gradite. Ja vas naučim osnovama, a vi sa prijateljima možete sami da pravite kuću - priča Horvat.

Družina entuzijasta

Momci i devojke iz udruženja "Blatologija" kažu da su prvi koji su se okupili južno od Beograda i da je blatologija nova disciplina prirodne arhitekture koja sakuplja i primenjuje znanja i veštine građenja prirodnim materijalima iz neposredne okoline.

- Bavimo se prirodnom gradnjom, tradicionalnim materijalima, zemljanom arhitekturom. Za sada su to zemlja, slama i drvo. Ideja je da s vremenom nađemo i majstore za kamen i da se ta stara znanja obnove i osavremene. Želimo da se svi povežemo i umrežimo jer ovakvih organizacija već ima na severu zemlje u Vojvodini. U grupi su i momci i devojke, što se tiče profesije, sve devojke su arhitekte, a među muškarcima ima arhitekata, građevinac i pravnik - kaže Stepa Paunović iz udruženja.

Važno je ne žuriti sa gradnjom - zapravo sve je u tajmingu.

- Savetujem onima koji bi da brzo sagrade ovakvu kuću da ne ulaze u tu avanturu. Najbolje je napraviti nacrte u zimu i sačekati dozvolu, a u proleće postaviti temelj kuće i krov. Trebalo bi do juna sve to da završite jer početkom jula dolazi nova slama. Ako tražite staru slamu u proleće biće dvaput skuplja. Na ovoj kući je ovogodišnja slama balirana na adekvatan način - određene čvrstoće i težine. U avgustu se rade zidovi i nanosi blato. Prvi tanak sloj se osuši za tri dana, drugi se nanosi za izravnanje, treći za zadebljanje. Pre završnog sloja dođu električari, ugrade kablove, paralelno se rade i vodo-instalacije. Zatim plafon, u a septembru prozori i vrata. Ne trebaju vam radijatori jer je kuća od slame energetski efikasna. Leti vam ne treba klima pošto u zidovima ima mnogo blata. Noću se ohladi i drži svežinu - objašnjava Horvat.

Dobre strane gradnje

Đurđevićeva kaže da je trebalo da iskopaju zemlju sa svog placa kojom bi se blatisale bale slame, ali je pronađeno bolje rešenje.

- Poznanik koji je trebalo da kopa rupu predložio nam je da odemo na glinište u blizini na kojem je siva glina. Ona se ne koristi za blatisanje, ali može da se koristi za završni sloj. Posle prvog sloja ide sloj crvene gline, koja se inače koristi za izradu furuna i keramike, a zatim sloj žute gline - priča Đurđevićeva.

Dodaje da je aktivno učestvovala u pravljenju nacrta:

- Bilo mi je važno da ovo bude otvoren osvetljen prostor sa puno prozora, a kuhinja da bude ka istoku gde puca pogled na Stubički vis. U kući će biti brodski pod i drvena stolarija. Poenta je da svi slojevi, unutrašnji i spoljašnji, budu skoro isti da bi bila moguća paropropusnost.

Prednosti je mnogo, a koje su mane?

- Bala slame je zapaljiva materija. Na ovaj prostor ni blizu niko ne sme da dođe s cigaretom. Od vatre se štiti tako što se premazuju slojevi blata. Već prvi špric blata kad se nanese, kad priđete s upaljačem, ništa ne gori. A kad dođe do vlage, ona može da istrune. Zato se prvo stavi krov, napravi se skelet, a onda se popunjavaju zidovi koji ne smeju da pokisnu - kaže Horvat.

Što se tiče trajnosti kuće ima zanimljiv odgovor:

- Najstarija slamka koja je nađena u piramidama u Egiptu stara je 3.500 godina. Nije se zapalila i nije bilo vlage. Po toj logici, ova kuća može da traje 3.500 godina.

Đurđevići za kraj otkrivaju koliko sve ovo košta.

- Pre dve godine smo počeli sa gradnjom. Cene su skakale. Ne znam koliko će sve koštati, koliko će se majstori zadržati, ali biće jeftinije od klasične gradnje. Materijal je jeftin, ruke su najskuplje, ali prema proračunima biće jeftinija 20 odsto u odnosu na cenu klasične gradnje - kaže Ivan Đurđević.

(Espreso/Blic)