TETA SVETLANI SU 9 MESECI PRED PENZIJU DALI OTKAZ I OSTAVILI JE NA ULICI: Jeziva priča iz Kragujevca! (FOTO)

Težak život

Tešku životnu priču Svetlana započinje rečima da je dete razvedenih roditelja. Razveli su se kada je imala samo četiri godine. Živela je u Badnjevcu. Majka joj je bila socijalni slučaj i zaposlila je Svetlanu u Zaštitnoj radionici „DES“ kao rehabilitanta, da bi završila zanat, jer je onda samo tako moglo da se zaposli. To je trajalo 13 godina i 11 meseci. Dobila je otkaz pošto je uzela neplaćeno zbog odlaska u Austriju, a po povratku nije se na vreme javila na posao. Svetlanin muž bio je kolega, invalid iz „DES“, na dve štake zbog paralize. Izrodili su dvoje dece, ali su se razveli pošto se on zaljubio u suprugu bliskih prijatelja. U međuvremenu i Svetlanin sin se oženio se maćehinom kćerkom. Nedugo posle je njen bivši muž umro. Slavica je zato bila prinuđena da kupi kuću u Prekopeči, koja je u stvari samo vikendica bez ikakvih uslova, samo da ne bi bila na ulici i da bi imala nešto svoje. Zato je morala i da podigne kredit kod banke. Rata joj je 15.000 dinara. Vikendica je bila bez struje i vode, pa je ona naknadno uvela struju. Vodu joj komšije nisu dozvolile. Živi sama sa psom i mačkom.

- Ja sam za moju decu mrtva. Kćerka mi je medicinska sestra u Nemačkoj, ali od kada se udala za 22 godine starijeg čoveka više mi se ne javlja. Ni porukom, da čestita Božić. A bila sam i dobra majka, supruga, vredna što sam i danas, priča kroz suze.

Kada se vratila iz Austrije zaposlila se u pekari „Eskod“, ali tu joj nisu uplatili 18 meseci staža, pa u „Gradskim tržnicama”, posredstvom kućnog prijatelja koji je u to vreme bio šef za higijenu. Onda su joj na očev rođendan dali otkaz uz obrazloženje da je radila samo po ugovoru, koji joj nisu produžili. To je bilo do septembra 2001. godine. Onda je zaposlio bivši muž 2005. ponovo u „Tržnicama”. Smatrao je to svojom obavezom jer joj je, kako tvrdi, sve živo isprodavao. Zasnovala je stalni radni odnos u„Tržnicama” prvog aprila 2006. godine, gde je u kontinuitetu radila do momenta otkaza – 26. decembra prošle godine. Tome su prethodila dva razgovora sa generalnim direktorom. Saopštio joj da je tehnološki višak. - Direktoru sam se požalila da je bilo dana kada nisam imala para ni za hleb, nego sam uzimala iz kontejnera da jedam. Jer nismo mali redovna primanja dve godine, a ja sam imala kredite za kuću, pa sam morala prvo za to da platim, a meni šta ostane. Refinansirala sam kredit i zbog „Elektrošumadije”, da bih isplatila struju. Sve sam mu to rekla i moja pravnica Slađana mu je potvrdila da sam ja ta žena koja uzima hleb iz kontejnera. Ali, njega to nije uopšte interesovalo, priča sa setom Slavica Milenković.