ŽENAMA BIVŠI MUŽEVI DUGUJU I VIŠE OD 2 MILIONA ZA ALIMENTACIJU: Advokati za Espreso o zakonskim okvirima i PRAKSI!

Priča o alimentaciji je uvek aktuelna, a većina roditelja i pored priče o tome koliko je to važno za dete i da time ne izdržavaju svoje bivše bračne partnere i dalje izbegava plaćanjanje iste.

Ekipa Espreso portala kontaktirala je dva advokata iz Beograda kako bi nam podrobnije objasnili na koji način roditelji izbegavaju plaćanje alimentacije i šta ih zakonski obavezuje. Njihova mišljenja se umnogome poklapaju.

Nezvanična statistika kaže da svaki treći otac u Srbiji odbija da plaća alimentaciju, da li je to istina i kako se to pitanje pravno rešava?

- Značajan broj očeva ne plaća uopšte ili ne plaća redovno alimentaciju, a u proseku je to otpilike svaki treći otac koji je dužnik alimentacije. U mnogim slučajevima majke, koje vode brigu o detetu, trpe godinama neredovno plaćanje od očeva dece, pa se dogodi da tek kada više ne mogu finansijski da izađu na kraj naročito pogođeni rastom troškova života i poskuplјenjima, obraćaju se nama advokatima kako bismo im pomogli da se pitanje izdržavanja od drugog roditelјa dovede u red. Naravno, za to postoje pravne metode. Obzirom da je iznos alimentacije najčešće utvrđen presudom o razvodu, koja predstavlјa izvršnu ispravu, ako dužnik plaćanja ne plaća redovno svoju obavezu, možemo inicirati pokretanje izvršnog postupka na imovini tog roditelјa, nakon čega mu mogu biti zaplenjeni novčani iznosi na bankovnim računima, oduzet automobil ili nepokretnost, a potom će iz tih vrednosti dug za alimentaciju biti naplaćen. Takođe protiv nesavesnih roditelјa koji ne plaćaju svoje obaveze prema deci moguće je pokrenuti i krivični postupak, obzirom da je „nedavanje izdržavanja“ - krivično delo kažnjivo prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije sa kaznom i do tri godine zatvora, rekla je za portal Espreso advokatica Tijana Vladisavljević.

Na koje sve načine roditelji izbegavaju plaćanje alimentacije i da li je moguće uvesti automatsko skidanje novca sa računa za alimentaciju na dan plate?

- Nesavesni roditelјi često koriste razne načine da izbegavaju svoju obavezu izdržavanja ili da je odlože, pa tako npr. svaki mesec kasne za po nekoliko dana sa uplatom novca, ili ne prijavlјuju svoja primanja i dodatne poslove kojima se bave, što je posebno teško proveriti kada rade u inostranstvu, ili kada se odsele i rade u stranoj državi sa kojom Srbija nema aktivnu saradnju po ovim pitanjima. U pojedinim slučajevima dužnici se posluže time da daju otkaz, pa nastave da rade na crno kao neprijavlјeni, pa im se prihodi vode na nuli, ili prebace svu svoju imovinu na druga lica kako bi sprečili izvršenje. I pored toga u većini situacija vešt advokat uspe da istraži situaciju i istera stvari na čistac, pa čak i poništi dejstva radnji usmerenih na izbegavanje.

Svakako najlakši za rešavanje su slučajevi kada roditelј dužnik ima stalni posao i platu koju prima na račun, tada se lako može sprovesti izvršenje na zaradi ili se može odrediti administrativna zabrana, kojom se dužniku automatski skida deo plate svakog meseca.

Kome najčešće dete bude dodeljeno nakon razvoda i od čega to zavisi?

- U većini slučajeva kojima smo u okviru naše advokatske prakse sudelovali, možda čak i 90% slučajeva uočili smo da je praksa suda da se nakon razvoda braka maloletna deca, naročito mlađa maloletna deca, dodelјuju majci na samostalno vršenje roditelјskog prava. Prirodno mlađa deca su psihofizički dosta više vezana za majku. Iako retko, u nekim slučajevima, događa se da majke nisu podobne da se staraju o deci, zbog psiho-fizičkih - zdravstvenih ili drugih problema ili prosto to ne žele. To su najčešće situacije u kojima se deca poveravaju očevima na staratelјstvo. Postoje i slučajevi kada roditelјi imaju, troje, četvoro i više dece, pa se tada dogovore da podele staranje npr. da jedan roditelј preuzme brigu o dvoje dece, a drugi roditelј o drugih dvoje dece. Prema Porodičnom Zakonu Srbije je moguće da roditelјi nakon razvoda braka nastave da imaju zajedničko staratelјstvo nad detetom, kada se obično ne utvrđuje iznos alimentacije, ali primetili smo da su generalno ređi slučajevi zajedničkog staratelјestva, istakla je Vladisavljević.

Advokat Simić kroz ovo pitanje osvrnuo se na problem savremenog društva i pritisaka putem medija kojima smo svakodnevno svedoci.

- U praksi se u 97% slučajeva dete dodeljuje majci što je posledica trenda da naše institucije pre svega pravosudje i ustanove socijane zaštite nemaju kapacitet da se odupru trendovima savremenog društva koje sprovode različite NVO tako što kroz medije i na druge načine vrše pritisak upravo na pomenute institucije našeg pravnog sistema, kako bi opravdale svoje budzete koje dobijaju, a takodje nisu retke i aktivnosti pojedinih NVO, koje podstiču otudjenje deteta od jednog od roditelja. Stručni i moralni kapacitet institucija je posebna priča kako sudova tako i instucija dečije i socijalne zastite i drugih stručnih službi i ustanova koje se uključene u postupak poveravanja deteta jednom od roditelja., istakao je advokat Simić.

Da li ima i majki koje odbijaju da plaćaju alimentaciju svojoj deci?

- Nažalost ima i takvih majki koje odbijaju staranje o svojoj deci, i plaćanje alimentacije očevima koji se staraju o njima. To su obično bili slučajevi npr. da majka zasnuje novu porodicu i potpuno zaspostavi prethodnu porodicu i decu, ili da prosto majka nema sredstava za izdržavanje. Naravno svaka osoba koja odbija da plaća alimentaciju, pokazalo se da ima neki „razlog“ ili izgovor, ali prema zakonu, nema izgovora za neplaćanje zakonske alimentacije, odnosno za nedavanje izdržavanja, pa čak i za nezaposlene osobe. Ako pak roditelј dužnik nije sposoban za rad i nema sredstava, obaveza izdržavanja može preći na druge srodnike, najčešće na babu i dedu deteta, istakla je advokatica Vladisavljević.

Advokat Ivan Simić kao primer izdvojio je slučaj na kom je on radio.

- Trenutno u praksi imamo situaciju u kojoj majka nezadovoljna odlukom suda istu izbegava da poštuje i izvršava u delu koji se tiče izdržavanja, provocirajući oca-zakonskog zastupnika deteta da upravo pokrene mehanizme prave zaštite,kako bi posledice istih mogla eksploatisati u cilju dalje manipalacije detetom, rekao je Simić

Od čega zavisi visina alimentacije i da li je po Vašem mišljenju ona dovoljna ili bi trebalo da bude veća, obzirom da sam videla da je raspon negde od 1.000 do 10.000 dinara?

- Kada sud u sudskoj presudi odredi iznos alimentacije, to će obično biti iznos o kojem su se roditelјi dogovorili, ako se radi o sporazumnom razvodu braka, ili o iznosu do kojeg sud dođe procenjivanjem, tokom sudskog postupka, stvarnih troškova deteta i prihoda roditelјa. U stvarne troškove detata ulaze troškovi ishrane, odevanja, školovanja, zdravstveni troškovi, ali takođe i troškovi vansškolskih aktivnosti i hobija.

Što se tiče prihoda roditelјa sud će ocenjivati redovne prihode oba roditelјa, kao i to da li oni imaju neke druge obavezne izdatke poput izdržavanja još neke osobe, da li imaju zdravstvenih izdataka, da li plaćaju kredit za kuplјenu nekretninu u kome stanuju drugi roditelј i dete itd. Ako se određuje u procentualnom iznosu, iznos alimentacije može biti određen u rasponu od 15-50% redovnih mesečnih primanja roditelјa, ili se pak alimentacija može odrediti u fiksonom iznosu. Po zakonu sud je dužan da se stara da iznos alimentacije koji bude dosuđen bude toliki da dete uživa najmanje jednak kvalitet života kao i roditelј dužnik.

Pri utvrđivanju minimalnog iznosa alimentacije u konkretnom slučaju, sud je po zakonu obavezan da vodi računa i o iznosu naknade za hranjenike na smeštaju, koju naknadu svakog meseca uređuje nadležno minstarstvo, a ta je naknada za mesec jun 2022. godine iznosila 37.117 dinara (prema podacima sa sajta Centra za porodični smeštaj i usvojenje). Polovina navedenog iznosa bi po pravilu trebala da bude minimalni iznos koji sudovi dosuđuju kao obavezu roditelјa za izdržavanje deteta, međutim to pravilo u praksi često trpi izuzetke, naročito kada je roditelј dužnik „na minimalcu“ ili kad ima više dece, pa je prosto nemoguće odrediti taj iznos za samo jedno dete. Naročito u manjim i sredinama u Srbiji i u slučajevima gde je roditelј dužnik u težoj situaciji ili bolestan, dogadja se da sud obaveže roditelјa na alimentaciju manju od 10.000 dinara, a negde čak i manju od 5.000 dinara. Naravno taj iznos ne može zadovolјiti potrebe nijednog deteta. U Beogradu, obzirom da su i troškovi života veći, kao i primanja roditelјa u proseku, ređe susrećemo tako tako niske iznose izdržavanja koje bi sud odredio.

Jednom utvrđen iznos alimentacije se može promeiniti - povećati ili smanjiti - u bilo kom trenutku, i u tim situacijama se obično mi advokati uklјučujemo i iniciramo pred sudom postupak za izmenu iznosa izdržavanja, zaključila je advokatica Tijana Vladisavlјević.

Sa druge strane advokat Ivan Simić istakao je da je svaka dodeljena alimentacija individualna i da zavisi od više spoljnih faktora.

- Sud je jedini ovlašćen da procenjuje ovu srazmeru. Bilo kakvo medijsko licitiranje je neozbiljno jer ukoliko neko ima obavezu da izdržava recimo četvoro dece, pa je istovremeno i podstanar koji svakog meseca plaća zakupninu, a prihoduje nešto što je recimo prosečna plata, i nema drugu pokretnu i nepokretnu imovinu ne može mu se odrediti alimentacija koja će ga ostaviti bez nužnih sredstava za život ili bez mogućnosti da izdržava i ostalu decu za koju takođe ima zakonsku obavezu.

Sa druge strane u praksi je takođe učestala situacija u kojoj se imovina jednog od roditelja izmesta na firmu ili na roditelje davaoca-dužnika izdržavanja kako bi se izbeglo utvrđivanje stvarne imovine davaoca izdržavanja a samim tim i smanjenje iznosa same alimentacije. Ovo jeste takođe sistemski problem koje dovodi do zloupotreba, jer neretko vlasnici firmi sebi odrede minimalac kao zaradu, a sva imovina koju poseduju: kola, stanovi, helikopteri… jesu na firmu, pa imamo situaciju koja je neprirodna. Takođe postoje i roditelji koji smatraju da alimentacija jeste nešto što će njima obezbediti lagodan i ugodan život na viskoj nozi, a da pritom ne treba ništa da rade i prihoduju, pa alimentaciju koja se određuje da bi zadovoljila potrebe deteta kao primaoca izdržavanja shvataju kao sredstvo svoje zarade i načina izdržavanja.

U slučaju da dodje postupka prinudne naplate, prema roditelju dužniku zaostale neplaćene alimentacije može se sprovoditi zaplena zarade roditelja dužnika i automatski se vrši prenos zaplenjenih sredstava na račun zakonskog zastupnika deteta. Za buduće nedospele mesečne iznose izdržavanja(alimentacije) može se ustanoviti naplata putem administrativne zabrane, naravno uz saglasnost davaoca-dužnika izdržavanja, zaključio je advokat Ivan Simić.

Gorica Š. (59) iz Beograda morala je 19 godina da radi dva posla kako bi uspela sama da odgaji sina, jer joj bivši muž od 2011. godine do danas nije dao nijedan dinar za alimentaciju i ostao je dužan više od neverovatnih dva miliona dinara.

- Kada smo se sudski razveli, sud je meni dodelio dete, ali je naravno i moj bivši muž imao zakonsku obavezu da plaća određeni iznos na ime izdržavanja deteta. On je to činio neke dve godine, a potom je to izbegavao govoreći da nema stalan posao i primanja, kao i da ima zdravstvenih problema, zbog čega ne može da radi fizičke i teške poslove kako bi mogao da plaća alimentaciju. Odlučila sam da ga tužim. Agonija je tek tad počela, jer sam imala velike dodatne troškove. Recimo, svaki izlazak advokata na ročište košta 100 evra, a imate ih i po pet godišnje, rekla je Gorica za medije.

Ona dodaje da je uložila ogromne napore kako bi dobila novac koji joj zakonski sleduje, ali da to nije uspela.

- Moj sin sada ima 19 godina, a slučaj u sudu je zastareo i sada bi trebalo opet da ga tužim. To je skandal! Čitavih 11 godina sam se borila, ali nažalost moj bivši muž je ostao nekažnjen, a moje dete nije videlo nijedan dinar od njega. Srećom, ja sam sposobna i uvek sam uspevala da zaradim novac za nas, ali ima žena koje jednostavno ne mogu da izdržavaju svoju decu, a njihovi muževi na sve načine izbegavaju da plaćaju alimentaciju, kazala je Gorica.

(Espreso)