SUTRA JE SVETI ILIJA, A JEDAN OBIČAJ JE VEOMA VAŽAN: Nikako se NE KRSTITE u JEDNOM SUČAJU

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog proroka Iliju za koga se vezuju brojni običaji i verovanja.

Smatra se jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.

Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.

Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo srpski narod osobine starog slovenskog boga Peruna, za koga se verovalo da upravlja munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethrišćanskog vremena dok se Sveti Ilija još naziva i Ilija Gromovnik.

Prema narodnoj tradiciji Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija je posebno poštovan u crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u trećem veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda.

Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo odnosno kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Među Srbima postoji izreka “Od Svetog Ilije sunce sve milije”.

Mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti. Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela.

Veruje se i da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan posebno lekovit.

Kad na Svetog Iliju pucaju gromovi narod veruje da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, kako narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

(Espreso/Objektiv)