DRAGINJA JE PRVA SRPKINJA KOJA JE ZADRŽALA IME PREZIME NAKON UDAJE: Srpska doktorka uspela je u nemogućem, evo kako

Draginja Draga Ljočić je bila prva srpska doktorka, a medicinu je studirala u Cirihu. Neustrašiva i puna ljubavi, Draginja je bila ispred vremena u kojem je živela.

Ne samo što je bila prva žena lekar u Srbiji, nego je imala i titulu oficira. Draginja je prva dama koja je u Srbiji zadržala prezime nakon udaje. Dom zdravlja u Šapcu nosi njeno ime.

Priča o hrabroj Draginji počinje davne 1855. kada je ugledala svetlost dana u Šapcu u porodici cincarskog porekla. Otac Dima bavio se trgovinom, a kako je voleo isterivanje pravde, što je srpska heroina i povukla na njega, dugo je vodio spor oko jednog imanja sa bogatom šabačkom porodicom.

Kada je neočekivano izgubio ovaj slučaj na sudu, ostao je bez dinara i finansijski “uništen”, ali ga to nije sprečilo da poslednju paru da lokalnom crkvenjaku da zvoni na crkvena zvona. Kada su ga meštani upitali ko je preminuo, Dima Ljočić prkosno i ogorčeno je odgovorio:

“Umrla je pravda i nju danas sahranjujem”. Zbog ovoga je od načelnika “zaradio” 25 po turu, ali je isterao po svome.

Kako bi prehranio ženu i petoro mališana, Ljočić je postao zemičkar. Znao je kolika je moć u znanju pa je decu bez obzira na nezavidan materijalni položaj školovao i ona su, u godinama koje će doći, postati neka od najznamenitijih ljudi svog vremena.

Darovita, pametna i uporna Draga zasigurno je više od svih osvetlala obraz i povratila prestiž svoje porodice, dokazavši da Ljočići, premda osiromašeni, nisu bez potencijala, časti, talenta i pre svega plementosti i rodoljublja.

Nakon završene Više ženske škole u Beogradu ona se, vođena ambicijom i socijalističkim idejama, obrela u Cirihu gde je i završila studije medicine 1878, sa svega 23 godine, postavši i zvanično “doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti”.

Bila je prva žena iz Srbije i tek četvrta u Evropi kojoj je to pošlo za rukom.

Prva doktorka u Srbiji

Draga je i pre sticanja diplome mogla da se pohvali bogatom praksom i činjenicom da je već dokazani lekar. Iskustvo je sticala tamo gde je bilo “najkrvavije” i najpotrebnije – na bojnom polju. U jeku Srpsko-turskog rata Draginja se vratila u domovinu, kako bi kao bolničarka pomogla ratnicima Srbije, a tada je i ovenčana činom sanitetskog poručnika.

No, ni diploma Ciriškog univerziteta ni ratno odlikovanje, nisu mogli da sruše mizogene stavove tadašnjeg srpskog društva, te je Draginja, iako stručnija i umešnija od mnogih muških kolega, naišla na otpor kada je poželela da radi kao prva žena doktor u Beogradu.

Tek nakon intervencije njenog ratnog komandanta, tadašnji ministar Unutrašnjih dela rešio je da Draga dobije dozvolu za lekarsku praksu, ali joj nije dozvoljavalo da radi u državnoj službi. Čak ni činjenica da je u to doba u Srbiji bilo jedva 80-ak lekara, i to mahom stranaca, nije moglo da utiče na sporan zakon.

Ipak, njen odlučni duh to nije moglo da slomi – otvorila je privatnu praksu u Beogradu, ubrzo postavši i član Srpskog lekarskog društva, gde se neumorno zalagala se za povoljniji status žena lekara, iako je to bio gotovo “donkihotovski” poduhvat, kao uostalom i mnogo toga u njenom životu.

Konačno, 1882. godine stvari su se pomerile sa mrtve tačke, premda svakako ne na način na koji je ova smela Šapčanka zaslužila – ona je postavljena za pomoćnika lekara u Opštoj državnoj bolnici, najvećoj medicinskoj ustanovi tadašnje Srbije, piše istorijskizabavnik.rs

Kada je, tri godine kasnije, izbio Srpsko-bugarski rat, Draginja je ponovo pokazala koliko vredi. Prihvatila je izuzetnu odgovornost i hrabro se upustila u posao – bila je jedini lekar u čak tri bolnice: Opštoj državnoj, Zaraznoj i Bolnici za ranjenike.

Zdražala svoje prezime nakon udaje

Draga se 1883. udala za opozicionara Rašu Miloševića, jednog od osnivača Radikalne stranke i visoko obrazovanog intelektualca bliskom idejama Svetozara Markovića.

Čak je i njihovo sklapanje braka delić istorije. Draginja je bila prva Srpkinja koja je posle venčanja zadržala svoje prezime i od tada se potpisivala kao Draga Ljočić Milošević.

Raša i Draga imali su petoro dece.

Doktorka Draga Ljočić je preminula 5. novembra 1926. godine u Beogradu, u sedamdeset prvoj godini. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Film o Draginji

O hrabroj Draginji snimljen je i film.

– Pokrenuli smo projekat koji uključuje dokumentarni film Draga Ljočić – odsjaji, o životu i delu čuvene lekarke, borkinje, dobrotvorke i feministkinje i interaktivnu izložbu sa umetničkim instalacijama koju priprema udruženje Kombinart – rekla je za Telegraf novinarka i vođa projekta Aleksandra Delić, napominjući da je se poduhvat novinara i umetnika naslanja na istraživanje mr Sonje Bokun Đinić, nekadašnje direktorke Biblioteke šabačke.

(Espreso/Objektiv)