NA PLANINI JE DOVOLJAN SAMO TRENUTAK NEPAŽNJE: Iz Gorske službe upozorili građane, OVAKO LJUDI NAJČEŠĆE STRADAJU

Ceo glumački svet potresla je tragična vest da je na području planine Tara, juče poginuo V. M. iz Beograda, koji je učestvovao u snimanju filma "Oluja". Naime za vreme pauze od snimanja, on je pao sa Banjske stene, i to u provaliju duboku nekoliko stotina metara. Tom prilikom, nesrećni muškarac, izgubio je život.

Intervencija vatrogasaca je završena oko 19 sati. Učestvovalo je 5 vatrogasaca spasilaca (tim za spasavanje iz ruševina) iz Užica, troje iz Bajine Baste i dva pripadnika službe nadzora Nacionalnog parka Tara.

Naime, V. M. se odmarao posle snimanja scene ispod drveta na samoj litici. Prema jednoj verziji, kada je pošao da ustane, okliznuo se i pao u ambis. Sa njim su bila još tri kaskadera iz filma, koji su pošli za njim da ga spašavaju, ali je ubrzo jednom pozlilo i vratili su se natrag. U tom su došli rendžeri i spasioci iz NP „Tara“, kao i vatrogasci iz Bajine Bašte i Užica.

Neša Pašterac iz Gorske sužbe spasavanja navodi da GSS ovoga puta nije izašao na teren, već su to uradile spasilačke ekipe sa Tare. On je dodao i da Gorska služba izlazi na pomenuti teren, kao i sve ostale nepristupačne delove Srbije.

- Preventiva je i ovo što gostujemo kod vas. Moramo da radimo na tome, i zato je bitno edukovati građane, ali i naše spasioce. Nekada i tokom spasavanja može da dođe do povrede, zato cela ekipa mora da bude spremna i uigrana. Imali smo i slučaj od prošle nedelje, kada je jedna žena pala sa stene na Ledinačkom jezeru - rekao je Pašterac.

Kako je Pašterac dodao, jedan selfi nije vredan toga da rizikujemo da izgubimo život.

- Mi imamo dosta intervencija. Najteže je sa pećinama, jer imamo objekte koji nisu ni zaključani, zatvoreni, tu je jako klizavo, a dešava se da ljudi tuda prolaze. Isto tako je i sa planinama, šumama i slično... Dakle, ljudi, gde god da idu, moraju ići sa profesionalcima. Jedan trenutak nepažnje je dovoljan da se povredimo - naveo je Pašterac.

Govoreći o planinarenju kao i nus pojavama, Pašterac navodi da je u ovm trenutku najbitnija voda, kako ne bi došlo do dehidratacije. Pored toga, neophodan je šešir i ostale vrste zaštite, pogotovo u letnjem periodu.

Aleksa Gluščević, član Gorske službe spasavanja kaže da kada GSS dobije poziv, članovi spasilačkog tima najpre pokušavaju da smire situaciju, i da onog ,ko je pozvao u pomoć umire, kako bi dobili tačnu lokaciju i informaciju, gde se povređeni nalazi. Nakon toga, sledi obaveštavanje lokalne stanice.

- Uvek dva, ili više puta proveravamo informacije, jer može da se desi da dobijemo pogrešnu lokaciju - objašnjava Gluščević.

- Ukoliko je potrebna intervencija, pozovemo i vatrogasce. Sa njima imamo vrhunsku saradnju. Momci sa nama izađu na teren, i nekada se dešava da je izvlačenje tela višečasovno, zbog nepristupačnosti terena i raznih okolnosti u kojima se možemo naći - objašnjava Gluščević.

Govoreći o neophodnoj opremi tokom planinarenja, Gluščević navodi da je pored mobilnog telefona, neophodna lampa, jer se telefon, kako objašnjava lako isprazni, jer se koristi kao zamena za lampu. Kako kaže, najbolja solucija bi bila da sa nama bude i planinarski vodič.

(Espreso / Pink)