priča o najmlađem kaplaru na svetu...
ČIKO, SVE SU MI UBILI: On je bio najmlađi srpski vojnik! (VIDEO)
Momčilo Gavrić je bio najmlađi vojnik u Prvom svetskom ratu. Rođen u 1. maja, 1906. godine u selu u blizini Loznice u zapadnoj Srbiji, kao osmo dete od jedanaest.
Na početku rata u avgustu 1914., austro-ugarski vojnici su ubili njegove roditelje i sedam njegovih rođaka u napadu koji su spalili njegovo selo do temelja. Tog dana on nije bio kod kuće, zahvaljujući čemu je jedini iz porodice preživeo.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Naleteo je na 6. artiljerijski divizion Vojske Srbije koja je, u to vreme bila stacionirana na planini Gučevo u blizini njegovog rodnog sela.
Primili su ga kao ratno siroče, a vojnik po imenu Miloš Mišović postao je njegov čuvar. Kada im je ispričao šta se dogodilo vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu, a on je postao vojnik u njihovim redovima.
"Čiko, sve su mi ubili…" - kazao je on tada!
Major Tucović, inače brat Dimitrija Tucovića je naredio vojnicima da svakog dana daju Gavriću da opali tri puta iz topa da bi na taj način osvetio svoju porodicu.
Nazvan je "Sin divizije". Nakon tog događaja, on je učestvovao u bici za planinu Cer, koja se dogodila15. avgusta i trajala 9 dana.
Pošto su preživeli Cerske bitke, Momčilo Gavrić je unapređen u čin desetara i dobio odgovarajuću vojnu uniformu.
Sa osam godina, bio je najmlađi vojnik u ratu, a najmlađi kaplar u istoriji.
Došlo je povlačenje preko Albanije. Miloš Mišović uzeo je Momčila pod svoju brigu. U Podgorici kupio mu je za poslednje pare jedan venčić od dvadeset ukljeva i rekao mu:
"Sinko, ako hoćeš da ostaneš živ, svakog dana da jedeš samo jednu ribicu. Zapamti dobro, samo jednu ako hoćeš da preživiš".
Momčilo ga je poslušao, a onda već kada su prošli Skadar ribica više nije bilo. I Mišoviću je počelo da ponestaje snage. Jedne noći dok su čučali pored vatrice rekao je malom Momčilu:
"Sinko, bojim se da i ja neću moći više. Uhvati me za moj šinjel i ja ću te vući dokle budem imao snage…"
Gavrić je pre svega bio odan! Naime, kada je Miloš Mišović, pao zbog iscrpljenosti i tražio Gavriću da nastavi bez njega, dečak je odbio i ostao uvijen pored svog prijatelja u snegu, a to je bio gest koji je Mišoviću dao snagu da nastavi.
Poslat je u Solun u školski program u kojem je užurbano prošao kroz ekvivalent od četiri razreda osnovnog obrazovanja. Nakon oporavka srpske vojske, on se vratio u redove i učestvao u bici kod Kajmakčalana 1916. Tokom ovog događaja, komandant Živojina Mišića unapredio ga je u čin mlađeg vodnika. Naređenje je pročitao naglas pred svima, a Mišić je ostao iznenađen hrabrosti desetogodišnjeg dečaka i insistirao je da on posluži kao primer ostatku trupe.
