EVO KAKO ZAPRAVO FUNKCIONIŠU "SEMAFORI KOJI GOVORE": da li ćete brže preći ulicu ako klikćete taster više puta?

Da li ste se ikada pitali dok stojite i čekate da se na semaforu otvori zeleno za pešake, kakvu tačno svrhu imaju tasteri postavljani na stubu semafora, da li znamo pravilno da ih upotrebljavamo, budući da nisu svi isti? Sigurno vam se dogodilo da pritiskate dugme više puta na tasteru u nadi da će se zeleno što pre otvoriti i da ćete tako brže preći ulicu, ali ipak, stvari funkcionišu malo drugačije.

Vođeni ovom nedoumicom obratili smo se Sekretarijatu za saobraćaj kako bismo rešili ovu najveću dilemu pešaka od kako su se pametni i semafori koji govore "pritisnite taster da biste prešli ulicu" pojavili u našem gradu.

Kako su objasnili u Sekretarijatu, u stručnoj terminologiji svetlosna saobraćajna signalizacija se po funkcionalnosti deli u tri grupe:

Signalizacija sa unapred definisanim (fiksnim) signalnim programima,

Signalizacija koja funkcioniše u zavisnosti od zahteva u saobraćaju - detektorski mod rada

Signalizacija koja funkcioniše u zavisnosti od zahteva u saobraćaju - adaptibilni mod rada.

Prva tehnologija je najstarija i suština njenog funkcionisanje je u tome da funkcioniše po unapred definisanim signalnim programima, na osnovu podataka sa terena. Signalni program ima definisanu dužinu ciklusa (60, 90, 120... sekundi) i raspodelu zelenog vremena po signalnim grupama.

I dužina ciklusa i raspodela zelenog vremena po signalnim grupama je utvrđena za određeni period u toku dana.

Tako definisani signalni programi se ne menjaju u zavisnosti od stanja na raskrsnici u realnom vremenu, već se signalni programi menjaju po definisanom vremenskom rasporedu (npr. program P1 je aktivan od 6 do 9 sati, program P2 je aktivan od 9 do 15 sati).

Druga tehnologija, signalizacija koja funkcioniše u zavisnosti od zahteva u saobraćaju - detektorski mod rada ima definisane dužine ciklusa za definisane periode u toku dana, ali uokviru definisane dužine ciklusa mogu da menjaju raspodelu zelenog vremena, uključujući i opciju da u nekom ciklusu neke signalne grupe ne budu opslužene, jer nisu detektovani zahtevi za opsluživanje tih grupa. Na primer, nije bilo detektovanih najava pešaka na nekom pešačkom prelazu.

Treća tehnologija, signaliazcija koja funkcioniše u zavisnosti od zahteva u saobraćaju - adaptibilni mod rada, može da menja u realnom vremenu i dužine ciklusa i raspodele zelenih vremena, sve u zavisnosti od stanja na raskrsnici. Preispitivanje dužine ciklusa vrši se u definisanim intervalima, na primer od 15 minuta, a raspodela zelenog vremena se vrši prema opterećenjima u realnom vremenu u svakom ciklusu.

U Beogradu se modernizacija svetlosne signalizacije realizuje na 322 raskrsnice, od kojih će 49 funkcionisati u detektorskom modu, a sve ostale (273) u adaptibilnom. Raskrsnice u adaptibilnom modu su podeljene u 22 zone.

Mimo svega opisanog, na pešačkim signalima se postavljaju dodatni signali, uređaji, koji emituju zvuk i pomažu kategorijama pešaka sa oštećenim vidom (slepe i slabovide osobe). Ti signali se mogu postavljati na svakoj semaforskoj raskrsnici, nezavisno od gore opisanih tehnologija, objašnjavaju u Sekretarijatu za saobraćaj.

Prelazi sa govornom porukom

Na svim pešačkim prelazima gde se emituje navedena govorna poruka, potrebno je da najmanje jedan od pešaka izvrši najavu na pešačkom tasteru, da bi pešački prelaz u određenom delu ciklusa dobio zeleni signal.

Na modernizovanim raskrsnicama se nakon najave jednog od pešaka aktivira svetlosni signal koji pokazuje da je najava izvršena, tako da ostali pešaci ne moraju da ponavljaju najavu.

Dakle, dovoljno je da samo jednom pritisnete taster, nema potrebe da to činite više puta, jer to ne znači da će se zeleno brže otvoriti.

Prednja i donja strana tastera

Na ugrađenim tasterima za najavu pešaka postoji deo na prednjoj ploči koji treba dodirnuti prstom. Nakon dodira emituje se kratki zvučni signal kao dokaz da je najava registrovana.

Sa donje strane tastera nalazi se dugme koje omogućava slepim i slabovidim osobama da aktiviraju poseban zvučni signal koji će se emitovati dok traje crveni signal i poseban zvučni signal koji će se emitovati kad se za pešake, na tom pešačkom prelazu, aktivira zeleni signal. Aktiviranjem signala za slepe i slabovide osobe zvučni signali su većeg intenziteta i ne bi trebalo da se aktiviraju ako zaista nije u pitanju osoba kojoj su takvi signali potrebni.

Za najavu pešaka potrebno je da samo jedan od pešaka izvrši najavu. Najave koje uslede nakon prve registrovane najave nemaju uticaj na funkcionisanje semafora i neće ubrzati pojavu zelenog signala. Zeleni signal će biti aktiviran kada je to po algoritmu funkcionisanja određeno. Ne mora da znači da će se zeleni signal pojaviti trenutno, ali će se svakako dogoditi ako je najava pešaka izvršena blagovremeno.

Ako nijedan od pešaka ne aktivira taster na željenom prelazu, onda zeleno za pešake u tom ciklusu neće biti aktivirano.

Dva tipa tastera za pešake

Iz Sekretarijata ukazuju da se pri modernizaciji svetlosne signalizacije u Beogradu ugrađuju dva tipa tastera za pešake.

Prvi tip tastera jesu tasteri koji funkcionišu upravo na način opisan u tekstu iznad. Na prednjoj ploči tastera stoji simbol ruke sa ispruženim kažiprstom koji ukazuje pešacima na površinu koju treba pritisnuti da bi se izvršila najava.

Drugi tip pešačkih tastera je takav da ne služi za najavu pešaka, već samo emituje zvučne signale za slepe i slabovide osobe, kad to neko od pešaka zahteva. Takav tip tastera nema nikakav simbol na prednjoj ploči, ali ima dugme sa donje strane preko kog slepe i slabovide osobe iskazuju zahtev za aktiviranjem posebnog zvučnog signala.

Na pešačkim prelazima na kojima je ugrađen ovaj tip tastera pešaci se ne najavljuju, jer bezuslovno dobijaju zeleno u svakom ciklusu. Isti funkcionišu kao pomoćni uređaji namenjeni slepim i slabovidim osobama.

Po obliku, boji i veličini ova dva tipa tastera su veoma slična, ali je razlika u postojanju/ne postojanju simbola ruke sa ispruženim kažiprstom na prednjoj.

(Espreso / Blic)