Govor EMIRA KUSTURICE na proslavi dana REPUBLIKE SRPSKE uzdrmao je čitav region! (FOTO) (VIDEO)

Izetbegovići su zaigrali sa ljljanima davno i trošili ih kao svoje patriotske biljke. Dakle, zavukli ruku u džep tuđe kulture i zakitili Francuščiće ukradenim cvećem! Kakve veze oni imaju sa tradicijom hrišćanske, pa onda sekularne Evrope, kada je to tradicija države koja nastaje kao socijalna pojava - njima stran proizvod zapadne civilizacije. Nije Sveti Stefan bio krsna slava vladarske porodice Kotromanića, to je patron države kojom oni vladaju, zastupnik pred prestolom Boga otaca Tvrtkovih i naših, kojeg on preuzima od Nemanjića činom svog krunisanja u manastiru Mileševa!

Znate li koliko zemalja i koliko gradova danas imaju patrone koji dolaze upravo iz iste tradicije! To Izetbegoviću i nije parametar, jer njemu hrišćanski Zapad nikad nije bio mera, on je netrpeljivost prema zapadnoj tradiciji izražavao kroz srbofobiju, ali mu je otac znao preko Mladih muslimana da paktira sa zapadnim fašistima, kad je trebalo, a on sam je na vreme shvatio da je korporacijski kapitalizam dobar da mu obezbedi mesto Luciferovog šegrta! Glavna kopča je Saudijska Arabija, zemlja koja kao saveznik ne štiti nijedno poglavlje ljudskih prava, nema demokratske izbore, zemlja koja nam liferuje salafiste i koja direktno finansira ISIS i DAEŠ!

Naša nevolja je što se danas prošlost uvažava samo kod onih koji imaju atomsku bombu, i ovih malih čija se elita bogati bezuslovno izvršavajući naredbe, pretvarajući se tako u Luciferove šegrte, a ja sve češće gledam u nebo pošto, kako rekoh, ono zna, i tiho da me niko ne čuje govorim:

- O, Bože, daj i meni jednu onako malu zgodnu bombicu da je strpam u džep, ne da je bacim nekome, ne daj Bože, ne treba mi to, nego da je vide dok viri iz džepa, a ja da se pravim lud. Kao nije važno. Neka je, nek stoji. Ne jede hleba. -

Da im tako izvedem dokaz i da uvaže naše stradanje i da zaustavim priču kojom su svojim falsifikatima od jednog žrtvovanog naroda napravili zločinca! Tu mi čak i drug Tito pada na um! Što bi on rekao: Treba raditi kao da će sto godina biti mir, a sutra možda rat. Onda se povratim iz ličnih snova, dakle stavim na stranu atomsku bombu i puštanje mašti na volju! Vreme je da se ta emocija artikuliše, a taj koji bi mogao da nas časti bombom, iz iskustva znam, ispoštovaće nas do minimuma, pa zato, sestre i braćo, ne preostaje nam ništa drugo nego da se borimo, kao što smo i do sada. Samo za tu borbu imam nekoliko uputstava!