BOŠKO RUPIĆ IZ ER SRBIJE ZA ESPRESO: Kakva će situacija na aerodromima biti u JEKU sezone i kako se zaštititi?

U poslednje dve nedelje avio-industrija širom sveta našla se ponovo u nezavidnoj situaciji, što zbog rasta broja zaraženih koronom , što zbog nedostatka radne snage i ostalih kadrovskih problema, te je prema grubim procenama odloženo ili otkazano preko 40.000 letova.

Problem su osetili i naši sugrađani, njih 100 koji su po povratku iz Lisabona za Beograd ostali zaglavljeni na aerodromu u Frankfurtu, i još oko 200 turista koji su sinoć ostali zaglavljeni na aerodromu u Rimu nakon što im je kompanija Viz Er otkazala let za Beograd. Takođe, avion koji je trebalo da poleti sa beogradskog aerodoma za London, otkazan je zbog nedostatka ljudstva na Hitrou.

Kako bismo iz proverili šta se dešava sa letovima i globalnom krizom koja je zahvatila avio-industriju kontaktirali smo Er Srbiju.

Boško Rupić direktor za Komercijalu i strategiju za Espreso portal otkrio je kakva će situacija biti sa letovima i šta možemo da očekujemo u naredno periodu obzirom da je sezovana u punom jeku.

Šta je glavni uzrok otkazivanja letova?

U ovom trenutku, situacija u putničkom avio-saobraćaju u celoj Evropi opterećena je velikim izazovima, koji se pre svega odnose na posledice dvogodišnje krize usled pandemije korona virusa, te posledična ograničenja u putovanjima i veliko smanjenje tražnje. Nedostatak radne snage i štrajkovi već su izazvali poremećaje u Londonu, Amsterdamu, Parizu, Rimu i Frankfurtu ovog proleća. Do sada ovog leta, planovi putovanja su više puta ometani mešavinom faktora kao što su nedostatak osoblja i loše vreme koji su doveli do kašnjenja i otkazivanja letova. U našem slučaju, Er Srbija je bila prinuđena da otkaže popodnevne letove subotom i nedeljom tokom čitavog jula, počev od subote, 9. jula 2022. godine, između Beograda i Londona, po dobijanju informacije sa aerodroma Hitrou da nije moguća opsluga popodnevnih letova. Pored toga, Er Srbija dobila je jednostrani zahtev od aerodroma Shipol u Amsterdamu da od četvrtka, 7. jula, do kraja jula smanji broj sedišta u ponudi na letovima iz Amsterdama ka Beogradu zbog toga što aerodrom Amsterdam nema dovoljno osoblja da bi mogao da prihvati sve putnike i svu robu. Er Srbija u ovom trenutku leti devet puta nedeljno do Amsterdama. Er Srbija je angažovala neophodno ljudstvo i avione iz svoje flote i bila je spremna da u punom kapacitetu obavi saobraćaj na vreme i u skladu sa planiranim redom letenja. S druge strane, Er Srbija nažalost ne može da utiče na spremnost aerodroma sa kojih i na koje leti.

Da li je avio-industrija u kolapsu?

Ne može se tvrditi da je kompletna avio-industrija u kolapsu, ali je tačno da postoje aerodromi u zapadnoj Evropi i severnoj Americi na kojima je situacija vrlo složena. Svi sektori putničkog avio-saobraćaja, od održavanja aviona, preko zemaljskog opsluživanja, aerodroma, do avio-kompanija, suočavaju se sada sa izuzetnim sezonskim rastom tražnje s jedne strane i relativno ograničenim resursima sa druge, uključujući i manjak ljudstva. Dodatne probleme donosi i novi talas korona virusa koju dovodi do toga da se broj zaposlenih na bolovanjima povećava.

Kakve su prognoze, do kada će ovo trajati?

To zavisi od više faktora, ne zna se kada će se situacija stabilizovati, s obzirom na to da je tražnja za letovima porasla u velikom procentu u odnosu na prethodne dve godine, a da su se kapaciteti smanjili na minimum tokom pandemije.

Možemo li predvideti na kom će aerodromu biti najviše problema?

Veoma teška situacija je na aerodromu Hitrou u Londonu, kada je reč o prihvatu i otpremi putnika, prtljaga i aviona, zbog smanjenog kapaciteta zemaljskog opsluživanja usled nedostatka ljudstva. Osim toga, na aerodromu Shipol u Amsterdamu, srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, kao i svim drugim avio-kompanijama koje saobraćaju sa ovog aerodroma, dostavljene su kvote kojima se reguliše maksimalni broj raspoloživih sedišta na odlaznim letovima iz Amsterdama. S druge strane, na dolaznim letovima ka Amsterdamu, takva ograničenja ne postoje. Aerodrom Shipol taj zahtev pravda činjenicom da zbog nedostatka radne snage, prevashodno na bezbednosnoj kontroli, ne može da organizuje proces rada koji bi omogućio opslugu aviona na vreme pri postojećem obimu saobraćaja. Aerodrom u Frankfurtu takođe beleži značajne operativne probleme čemu u prilog ide i informacija da je Lufthansa znatno povećala cene kako bi destimulisala putnike da kupuju karte, da bi posledično izbegli probleme na aerodromima na koje lete.

Šta naši državljani mogu uraditi u slučaju otkazivanja povratnih letova, kome se obratiti, ko pokriva troškove dodatnog boravka u inostranstvu?

Putnici se mogu obratiti predstavnicima avio-kompanije na destinaciji na kojoj se nalaze ili kontakt centru kompanije sa kojom je trebalo da putuju. Avio-kompanija pokriva troškove hotelskog smeštaja u slučaju otkazivanja leta i preuzima obavezu da putnike preveze do krajnje destinacije.

Zbog čega dolazi do otkazivanja letova na našem aerodromu?

Kao i svi drugi aerodromi, i Aerodrom Nikola Tesla Beograd može se suočiti sa nepovoljnim vremenskim uslovima, faznim kašnjenjima usled tehničkog kvara aviona, ili kašnjenjima na drugom aerodromu, to su sve razlozi zbog kojih može da dođe do kašnjenja ili otkazivanja letova.

Kako se kao putnici možemo zaštititi i kako da budemo sigurni da naš let u narednom periodu neće biti otkazan?

Ne postoji potpuna zaštita, ono što stručnjaci preporučuju jeste da treba leteti sa avio-kompanijama koje imaju češće letove tokom dana ili nedelje, kako bi u slučajevima odlaganja ili otkazivanja letova, putnici imali alternativu i mogli da se preusmere letove u drugom terminu.

Koja su prava putnika?

Prava putnika utvrđena su svetskim i evropskim standardima. Nadležne službe Er Srbije neprekidno rade na zbrinjavanju svih putnika sa tih letova, pre svega preusmeravanjem na kasnije ili alternativne letove, odnosno obezbeđivanjem hotelskog smeštaja. Za sve to vreme, Er Srbija se trudi da se za putnike obezbedi osveženje, kao i pravovremeno informisanje. Kompanija angažuje i dodatne resurse da bi se unapredila podrška putnicima.

Čija je ovo krivica, da li avio kompanije tek sada osećaju posledice pandemije?

Avio-kompanije, aerodromi, kao i svi činioci putničkog avio-saobraćaja, pogođeni su pandemijom korona virusa, za koju se može reći da je najveća kriza u istoriji avio-industrije. Putnički avio-saobraćaj je visoko-povezana industrija, tako da kašnjenje i odlaganje u bilo kom njenom segmentu nužno dovodi do daljih faznih kašnjenja i potencijalnih otkazivanja letova.

U kojim slučajevima kompanije nisu dužne da kompenzuju troškove?

Ukoliko je do otkazivanja letova došlo usled više sile, odnosno iz razloga na koje avio-kompanija ne može da utiče, poput loših vremenskih uslova, u tim slučajevima avio-kompanije nisu u obavezi da kompenzuju troškove.

Koja kompanija je najsigurnija trenutno?

Avio-saobraćaj je najbolje regulisan vid saobraćaja u kome postoji veliki broj regulatornih tela koji funkcionišu prema propisima koji su regulisani evropskim i svetskim standardima, pa je nezahvalno pričati da je neka avio-kompanija sigurnija od druge, jer su sve u obavezi da podjednako poštuju određene propise, zaključio je Rupić iz kompanije AirSerbia.

(Espreso)